Mnogi od iskusnijih fideraša ali još više početnici u ovoj tehnici se mogu vrlo lako zbuniti prilikom odabira prihrane, kada stanu pred prepune rafove sa različitim brendovima, nazivima, privlačnim slikama, opisima… Ovaj mali “savetnik” ima za cilj da otkloni neke zablude, demistifikuje i pruži osnovne smernice za pravilan odabir, pripremu i prezentaciju prihrane.
1. Šta nam je sve potrebno
Da bismo na pravilan način pripremili našu prihranu, potrebna nam je, pre svega, adekvatna posuda. Tačnije, ako želimo ozbiljno da pristupimo pripremi hrane, potrebno nam je nekoliko posuda/kanti. Na taj način možemo da eksperimentišemo sa različitim miksevima, što nam je sa jednom posudom neizvodljivo. Sledeća neophodna spravica za dodatno kvašenje ili aromatizovanje naše hrane je prskalica (fajtalica).
Osim toga, poželjno je imati jednu manju činiju kojom možemo da zahvatamo vodu sa lokacije na kojoj pecamo (NIKAD nemojte koristiti “česmovaču” ili fabrički destilisanu vodu – pune su raznih hemikalija koje nam mogu uništiti prihranu). Pomoću njih možemo precizno da doziramo količinu vode koju sipamo u hranu. Još ako je posuda gradirana (obeležena skalom) možemo da zabeležimo ili upamtimo koja količina vode nam je bila idealna za mešanje određene količine i vrste prihrane, tako da sledećeg puta ne moramo da “jurimo” tačnu količinu.
2. Dobar tajming
Umesto da “odokativno” sipamo pretpostavljenu količinu vode, umešamo i počnemo da pecamo, preporuka je da inicijalno nakvašenu hranu (najčešće blago suvlje od potrebnog) ostavimo da malo odstoji, da sve njene čestice imaju vremena da upiju vlagu u sebe. Posle određenog vremena (najčešće 10 – 15 minuta), taman dok vežemo sisteme i pozicioniramo se na obali, možemo da pristupimo dovlaživanju hrane do idealne vlažnosti. To radimo pomoću gorepomenute fajtalice.
Ukoliko upamtimo vreme koje nam je bilo potrebno za spremanje efikasne i dobre prihrane, sledeći put možemo da planiramo to vreme na neke druge aktivnosti. Nekim hranama je potrebno više vode i više vremena da postignu “radno stanje” (npr. method miksevi) a nekima nije previše ni ako ih pripremamo veče pred pecanje (npr. krupni TTX možemo pomešati sa vodom veče pred pecanje i koristiti ga u polu tečnom stanju za vlaženje hrane).
3. Zatamnjivanje
Crne i tamne hrane najbolje rade u bistroj i/ili hladnoj vodi. One bojom ne odudaraju od boje dna, što na primer može da spreči ptice da je vide na dnu i počnu njom da se hrane i time rasteraju ribu. Takođe, ribe koje mogu biti potencijalni plen predatorima ne žele da se zadržavaju iznad hrane od čija boja odudara od njihove prirodno maskirne boje. Prilikom izbora hrane za bistru ili hladnu vodu (kada je voda, pogađate – bistrija nego inače) treba da se odlučimo za tamnije hrane (crne, tamno smeđe ili tamno crvene boje) ili možemo da kupimo razne boje ili aditive za zatamnjivanje svetlih hrana. Takođe, dodavanjem tamne zemlje možemo postići isti efekat.
4. Crvena magla
Crvene hrane su takođe veoma popularne, jer spadaju najomiljenije boje za lov šarana, babuške i deverike. Crvene hrane posebno dobro rade u letnjim mesecima, u mutnijim vodama. Odlične su u kombinaciji (ili pomešane) sa pinkićima, glistama (seckanim i celim) kao i crvenim kukuruzom i/ili pšenicom, bilo kao mamcima, bilo kao dodacima prihrani. Crvene hrane takođe možemo da koristimo i u hladnim ili bistrim vodama, jer slično kao i crne/tamne prihrane nemaju svetlu refleksiju koja odaje predatorima prisustvo ribe koja im može postati plen.
5. Savršen finiš
Smešana prihrana nam na prvi pogled može delovati sasvim OK, ali će ona još bolje da se ponaša kada padne u vodu ukoliko je prethodno proteramo kroz sito. Osim što ćemo na taj način da razbijemo sve grudvice ili moći da odstranimo sve neželjene krupne fragmente iz nje, na ovaj način će se vlažnost mnogo pravilnije rasporediti u smešu, a sama prihrana će se mnogo bolje prozračiti i postaće neuporedivo aktivnija u vodi. Osim toga, mnogo lakše će se oblikovati u hranilici i neće se raspadati u letu i ispadati iz nje, ali će se mnogo pravilnije “otvarati” kada dođe do dna. Zato se kaže da je prosejavanje neophodan korak u pripremi prihrane.
6. Super aktivnost
Mlevena pečena konoplja je najjači sastojak koji možemo dodati prihrani zarad povećanje njene aktivnosti. Ovaj dodatak prihrani emituje iz sebe privlačan masnjikavi oblak, pomažući da se hrana efikasnije oslobađa iz hranilice, izbacujući sa sobom oblake partikli iz hrane. Cela zrna kuvane konoplje su takođe odličan dodatak svakoj prihrani. Najbolje je kuvati je u ekspres loncu, jer tako zadržava najviše od svojim aromatičnih materija (ulja). Kada i tečnost u kojoj se kuvala konoplja upotrebimo u mešanju prihrane, ona postaje izuzetno aktivna i atraktivna i šalje ribi tako privlačne mehuriće ka površini. Napomena: konolju kuvajte dok se nekih 30% zrna ne otvori/popuca – vidi se bela klica u zrnu.
7. Napadni metod
Method miksevi su po svojoj prirodi znatno lepljiviji (teži) od običnih praškastih primama, tako da riba mora da ih “napada” da bi došla do zalogaja, a time i naše namamčene udice. S druge strane, ta lepljivost ih sprečava da se ne raspadnu ili ne ispadnu iz hranilice pre nego što bi mi to želeli. Ovakve prihrane moramo vrlo pažljivo da umešamo, jer ćemo u suprotnom dobiti gnjecavu, neupotrebljivu hranu, ili suvi miks. Vodu moramo da dodajemo u vrlo malom količinama a prihranu moramo da mešamo vrlo energično. Ovi lepljiviji miksevi se bolje mešaju i sabijaju (u kalup) kada se mešanje obavlja postepeno, nagrtanjem suvljeg dela preko vlažnog dela.
8. Sladak ukus
Melasa je fantastičan dodatak prihrani za deverike, koje prosto obožavaju slatko. Odlično se kombinuje sa mamcima kao što je npr. šećerac ili pelete, boile ili wafteri sa aromom voća. Neke prihrane u sebi već sadrže melasu u suvoj formi, dok se ona može dodatno kupiti u tečnom stanju i u miks dodavati kao aditiv. U slučaju da posedujemo tečnu melasu u flašama, obratimo pažnju da je uvek sipamo najpre u vodu sa kojom ćemo mešati prihranu, NIKAKO direktno iz flaše na hranu! U tom slučaju će deo koji smo polili melasom postati izuzetno lepljiv, skoro neupotrebljiv, a sama aroma se neće pravilno rasporediti na ostatak miksa!
9. Hlebne mrvice – prezla
Braon prezla je jedan od najboljih, pri tom i najjeftiniji dodataka za povećanje mase/količine hrane. Ona ne umanjuje niti menja željenu aromu našeg miksa a ujedno čini hranu konzistentnijom. Bela prezla čini miks nešto lepljivijim. Vrlo često je skoro jedini ili glavni sastojak prihrane kada pecamo sa hlebnim mamcima. Bela prezla se u vodi brže otapa i ukoliko želimo da umanjimo lepljivost u miks ubacujemo deo braon prezle.
10. Udarna snaga
Smrznuta prezla je dodatak za dobijanje grubljeg miksa. To su u stvari bele prezle koje su osušene smrzavanjem. Ovim procesom bele prezle se sprečavaju da budu previše lepljive. Ipak, i sa njima je neophodan oprez prilikom korišćenja i dodavanja u hranu, da ne bismo dobili testastu smešu. Dobra caka je da ove prezle ubacimo u prethodno nakvašen hleb. Ovako dobijamo pahuljastu mešavinu i dosta mekanu prihranu ali joj time povećavamo težinu i činimo da nam prihrana brže potone.
11. Kukuruzna varijanta
Brašno od mlevenog šećerca je relativno novi dodatak hrani na tržištu. Šećerac u svojem prirodnom obliku ili u obojenoj varijanti je jedan od najrasprostranjenijih i najpopularnjih mamaca, tako da je sasvim logično da koristimo i ovaj dodatak našoj prihrani kao atraktor. Prihrane zasnovane na šećercu su odličan izbor za šarana, deveriku, mrenu, krupnu bodorku, babušku, klena… Neki ribolovci kvase brašno od šećerca (isto kao i TTX) pa ga u tom obliku dodaju u suvi miks. Ovo se mora odraditi na pravi način, jer u suprotnom miks može da postane suviše lepljiv ili gnjecav.
12. Cake za reku
Prihrane za ribolov na rekama, na pozicijama dalje od obale, po pravilu treba da budu nešto teže i lepljivije konzistencije. Ovo je iz razloga da bi mogle da dopru do dna i da se tamo zadrže dovoljno vremena dok je riba ne pronađe. Većina recepata za tekuće vode su pogodni za pecanje deverike, mrene, bodorke i uglavnom su takvi miksevi tamnije ili crne boje, koja ih čini manje upadljivim, što je od presudnog značaja kad pecamo “stidljivu ribu”. Ovakva prihrana je pogodna za tehniku prihranjivanja loptama hrane i/ili kaveznim hranilicama.
13. Jeftinije varijante
Na tržištu se mogu naći brojne hrane za ljude i za pse koje su u formi musli. Veliki broj ribolovaca smatra ih vrlo efikasnim, naročito za početno hranjenje. Ova hrana se sastoji pretežno od cerealija (žitarica) i nekih mesnih dodataka (posebno one namenjene psima) i izuzetno je efikasna u kombinaciji sa melasom i šećercem.
Ako se uzme u obzir cena većine kvalitetnijih kupovnih hrana, vredi uzeti u obzi neku ovakvu kombinaciju, ukoliko nam je cilj da uštedimo koji dinar. Takođe, hrana za piliće (koncentrat) može predstavljati dobru soluciju kao alternativa kupovnoj hrani.
14. Pogodite kombinaciju
Premda većina kupovnih (gotovih) hrana odlično rade kao solo varijanta, i te kako se isplati ekperimentisati mešanje dve ili više njih. Mnogi iskusni ribolovci ovo čine, praveći tako mikseve koji im najbolje “rade posao” na određenoj vodi ili pri ciljanom pecanju određene vrste.
Ni malo nećemo pogrešiti ako započnemo pecanje sa gotovom (“singl”) hranom kojoj ćemo postepeno dodavati druge hrane i time joj povećavati bilo rastresitost, bilo lepljivost ili jej menjati boju, slanoću ili slatkoću i time joj omogućavati sasvim drugo ponašanje i efekte u vodi.
15. Specijaliteti po vrsti
Neke prihrane su specijalno pravljene za određene vrste riba ili voda. One na sebi najčešće nose oznake imena ciljanih vrsta (šaran, deverika, bodorka ili kanal, reka, jezero, method…). Npr. Sensas Tanches je vrlo popularna hrana za linjaka, Sillybait ima gotovo kultni status na komercijalnim revirima kod lova šarana, Van den Eynde Expo je posebno dobra za ciljani lov linjaka, bodorke, šarana, deverike, VDE-ov Gold Pro je poznat kao prihrana za deveriku a Catch za babušku, šarana…
16. Klasici
Svako malo se na tržištu pojavi neka hrana koja pogodi pravo u cilj i postane u trenutku popularna. Ali oprobani i dokazano dobri miksevi, kao npr. Sensas Crazy Bait Gold nikad ne treba smetnuti s uma. U stvari, ribe toliko vole ovaj miks da ga ribolovci mešaju u formu paste i koriste kao mamac. Mnogima je to donelo dosta krupnih ulova. Istu popularnost ima i Dynamite’s green Swim Stim, koji takođe podjednako dobro radi i kao prihrana i kao mamac za udicu. Ne zaboravimo i “crvenu iksericu” koja je korisnicima izvojevala mnoge pehare, itd.
17. Gnjecavo
Iako se puno akcenta stavlja na pravilno mešanje prihrane, postoji jedan izuzetak gde gnjecava prihrana čini čuda. Ako umesimo hleb u gnjecavu konzistenciju dobićemo odličnu prihranu za uslove gde pecamo sa udicama dužeg vrata namamčene hlebnim mamcima na rekama. Takvu prihranu bacamo u vodu počešće i pomanje i na taj način se čestice hrane redovno valjaju niz vodeni tok budeći interesovanje svih vrsta koje se nalaze u blizini. Naročito bodorke, deverike, kesege… Na žalost, mnogi ribolovci to zlupotrebljavaju pri nesportskom lovu tolstolobika, ali to sada ovde nije tema.
18. “Loptanje”
Formiranje lopti(ca) od prihrane i njihovo plasiranje na poziciju gde ćemo da lovimo je agresivni pristup hranjenju, koji može dati odlične rezultate na raznim tipovima voda. Po nekima, ovo je riskantna taktika koja ne mora uvek da da željene razultate, dok po drugima, ovo je jedina dobitna kombinacija na velikim vodenim površinama. “Loptanje” se može izvesti iz ruke (na manjim daljinama) dok je za veće daljine neohodna odgovarajuća praćka ili katapult (posebno pri pecanju deverike na velikim daljinama).
19. Hranjenje u tačku
Ribolovci koji pecaju na štek imaju jednu veliku prednost u odnosu na ostale ribolovce – mogu znatno preciznije da plasiraju svoju prihranu. Pride, to mogu da izvedu sa mnogo manje buke, jer svoju prihranu mogu da izruče iz specijalnih posudica koje se navrću na vrh štapa i sa tek nekoliko centimetara visine izruče sadržaj činije gotovo uvek u istu tačku. Takođe, to im omogućava da ne samo lopte ili druge “zgnječene” oblike prihrane precizno plasiraju, već i one vidove prihrane koje ostali ribolovci prosto ne mogu dovoljno daleko da bace ili se ona u letu raspršuje na veliku površinu, umesto da koncentriše ribu na hranilište, na što manjem prostoru (npr. hranjenje crvićima, žitom, konopljom, kasterima…). Tako formiran “tepih” hrane zadžava ribu na istom mestu tokom dužeg perioda.
Konačan ishod
Jednu stvar sa prihranom uvek moramo imati na umu: “Jednom kada nešto ubacimo, više ne možemo da odvadimo”. To se konkretno odnosi na tri stvari: količinu vode koju sipamo u suvi miks, količinu aditiva koji sipamo u miks, kao i hranjenje (pre)velikom količinom lopti u pojedinim slučajevima (što ponekad može da napravi čuda). Ali postoje brojni slučajevi kada neće. Sa prihranom takođe važi jedno nepisano pravilo: u devet od deset slučajeva će biti bolja taktika “počešće i pomanje”. Jedno je sigurno: eksperimentišite sa svojim miksevima i načinom na koji ih plasirate. Možete očekivati mnogo uspešnije rezultate!
