Feeder.rs

Prosejavanje i početno hranjenje

Često postavljano pitanje među mlađim fiderašima je da li je prosejavanje hrane baš neophodno? Najkraći i najjednostavniji odgovor je – Da! Neophodno je!

Sito
Sito

Nekome kupovina sita može predstavljati dodatni i nepotreban trošak, ali ako se u obzir uzme činjenica da je to jednokratno ulaganje i da će vam sito služiti više godina a da je prosejavanje neophodno radi poboljšanja mehaničkih svojstava hrane, dolazimo do zaključka da je kupovina sita korisno i potrebno ulaganje.

A to se može posmatrati i ne samo kao prosto ulaganje u pribor, već i kao ulaganje u poboljšanje nivoa uspešnosti sebe kao fideraša.

Upotreba sita

Sito se može koristiti u više različitih faza pripreme prihrane. Najpre ga možemo upotrebiti za prosejavanje suve (nenavlažene) prihrane, ukoliko iz nje želimo da odstranimo krupnije partikle. Ovo činimo kada ciljano želimo da lovimo sitnije primerke određene vrste ribe a kupili smo prihranu koja u sebi sadrži krupne partikle. Primer za ovo je VDE Catch, koji u sebi često sadrži krupnije komade TTX-a a uslovi na vodi su takvi da je dominantna sitna babuška.

Krupniji komadi TTX-a u ovom slučaju bi usporili pripremu prihrane, jer njima treba više vremena da upiju tečnost i potencijalno bi na hranilište mogli da privuku šarana, koji bi svojim prisustvom na hranilištu rasterao babušku. Takođe bi preostali komadi krupnog TTX-a upijali vlagu iz već umešane prihrane i time je dodatno prosušivali, što bi dovelo do promene ponašanja prihrane u vodi.

Sledeća faza, kada je upotreba sita apsolutno neophodna, je nakon finalnog kvašenja hrane, pre samog početka pecanja. Ovome može prethoditi jedno prosejavanje nakon inicijalnog kvašenja, pre nego što nakvašenu prihranu ostavimo da odstoji 15-ak minuta i upije svu vlagu.

Ovo prosejavanje nakon prvog kvašenja hrane nije neophodno i koristi se u slučajevima kada neku hranu ne poznajemo dovoljno i nismo sigurni koliko vode je potrebno za dobijanje idealno navlažene konzistencije ili kada smo greškom pri prvom kvašenju sipali previše vode ili ako tokom mešanja nismo uspeli pravilno da rasporedimo tečnost na celokupnu suvu masu.

Faza konačnog prosejavanja pre pecanja je apsolutno neophodna da bi se dobila pravilno i ravnomerno navlažena prihrana. Ona mora biti jednake granulacije i ne sme sadržavati veće ili manje grudvice hrane. Proterivanjem hrane kroz sito joj povećavamo vazdušastost što rezultira pravilnim, ravnomernim i aktivnim otvaranjem prihrane iz hranilice.

Aktivna prihrana ima mnogo veću atraktivnost za ribu i što se tiče njenih mehaničkih svojstava, gde se čestice hrane dižu i spuštaju oko hranilišta i otpuštaju mehuriće vazduha koje smo „ubacili“ u prihranu njenim prosejavanjem. Isto tako i aromatični dodaci prihrani nisu više grupisani oko krupnijih grudvica hrane koje voda lakše odnesi sa mesta našeg hranilišta, već se ravnomerno otpuštaju kroz mirisni oblak.

Prosejavanje
Prosejavanje

Sito nam može poslužiti i kao „slamka spasa“ ukoliko smo greškom prekvasili našu prihranu Dodavanjem zemlje ili suve prihrane u prevlaženi miks i naknadnim mešanjem se dobijaju grudvice, koje proterivanjem kroz sito postaje sasvim dobra i upotrebljiva prihrana koja se dalje može korigovati.

Sito se koristi i prilikom upotrebe zemlje, bilo kao dodatka prihrani, bilo kao same prihrane. Zemlja se pre kvašenja prosejava da bi se iz nje odstranio ostali supstrat i ovo se posebno odnosi na upotrebu zemlje koju smo sami „ubrali“ sa krtičnjaka ili lesišta. Kada zemlju dodajemo u već navlaženu prihranu, nakon mešanja se taj miks mora prosejati da bi se zemlja i prihrana ravnomerno sjedinile.

Fajtalica
Fajtalica

Ako zemlju odvojeno vlažimo i onda takvu dodajemo prihrani, onda se ona vlaži isključivo fajtalicom, vrlo postepeno i prosejava se pre dodavanja prihrani. Poželjno je tako smešani miks ipak još jednom proterati kroz sito. A kada zemlju koristimo kao prihranu, onda se vlaženje vrši isključivo fajtalicom u koju smo prethodno možemo dodati tečnu aromu po želji i nakon dobijanja željene konzistencije taj miks se proteruje kroz sito.

Partikle i žive ili mrtve mamce u prihranu dodajemo UVEK nakon prosejavanja i to je poželjno činiti samo u manjim količinama i to na onaj deo miksa koji smo izdvojili u posudu sa prihranom. Nikada partikle, naročito ne pelete i mikropelete, ne treba ubacivati u kompletan, prosejan i spreman miks, jer će upiti deo vlage i promeniti mehanička svojstva prihrane. Ukoliko želimo da hrani dodamo vlažne pelete, njih ćemo u posebnoj posudi prethodno nakvasiti na željenu vlažnost.

Sito nam može poslužiti i za prosejavanje šećerca ili kukuruza, kada je potrebno da zbog veličine udice kojom pecamo imamo pri ruci određenu količinu sitnijih zrnaca bez da gubimo vreme pre svakog zabačaja na potragu za zrncima pogodne veličine.

Sito nam može poslužiti i za pasiranje šećerca, kada je potrebno dodavanje takve smeše prihrani. Uz napomenu da se to čini pre inicijalnog kvašenja hrane.

Takođe, ukoliko želimo da koristimo seckane gliste kao dodatak prihrani, najlakše ćemo ih od zemlje ili đubriva odvojiti pomoću sita.

Ukoliko smo greškom u ceo umešani miks prihrane ubacili neke partikle koje želimo da odstranimo, to ćemo najlakše i najbrže uraditi sitom.

Krupna i sitna okca
Krupna i sitna okca

Nakon svega nabrojanog, više je nego očigledno da je sito neophodan deo pribora svakog fideraša.

Vrste sita

Na tržištu postoji veliki broj brendova i proizvođača koji u svom asortimanu ponude imaju sita. Manje-više su sva jednako kvalitetna i dugotrajna ukoliko samo malo obratimo pažnju prilikom njegovog korišćenja i skladištenja. Na tržištu se mogu naći i plastična sita, napravljena od probušenog komada plastike, čija je upotreba nepraktična, manje efikasna i ne preporučujemo njihovu kupovinu.

Najbolja su standardna, žičana sita, koja mnogo lepše i pravilnije razbijaju grudvice hrane i ravnomernije odvajaju krupniji od sitnog supstrata. Okca mreža su najčešće u rasponu od 2mm pa do 5mm. Ona sa okcima od 2 i 3mm smatramo sitnom (finom) mrežicom a ona sa okcima od 4 i 5mm krupnom (grubom).

Finija sita služe za prosejavanje suvog miksa kao i zemlje ili gotovih prihrana sitnije granulacije. Ona sa krupnijim okcima služe za prosejavanje krupno granulisane prihrane, method mikseva ili prihrana koje u sebi već sadrže u suvom miksu razne partikle.

Sito za crviće
Sito za crviće

Postoje i posebna sita za prosejavanja mamaca, najčešće crvića. Služe za odvajanje živih crvića od mrtvih ili od kastera.

Ovde treba dodati i to, da mnogi ribolovci umesto sita, pri mešanju prihrane koriste akumulatorske bušilice ili odvijače sa posebnim dodatkom, tzv. mikser za hranu. Ovim se proces mešanja hrane umnogome olakšava.

Međutim, samo vreme mešanja prihrane se skraćuje praktično samo za onoliko vremena koliko nam je potrebno da je prosejemo, jer i prihrana umešana mikserom mora da odstoji da bi se tečnost kojom smo je kvasili ravnomerno upila.

Mikser
Mikser

Početno hranjenje

Nakon što je prihrana umešana i spremna za pecanje, pristupa se početnom hranjenju. Kada je hrana nakvašena i dok se čeka da upije tečnost, vrši se sondiranje dna. Sondiranjem se ustanovljava konfiguracija dna i određuje gde će se zabacivati. Kada se odredi tačna lokacija, najlon se klipuje u lajn klip (Eng. – line clips) i umesto olova za sondiranje kači se hranilica za inicijalno hranjenje ili spomb ili raketa.

Spomb

Spomb je u feeder tehniku ušao iz modernog šaranskog ribolova i služi plasiranju tzv. spod miksa na ciljano hranilište uz (ili bez) dodatka određene količine praškaste prihrane. Sam spod miks predstavlja mešavinu raznog kuvanog i/ili pečenog zrnevlja (kukuruz, pšenica, tigrov orah, šećerac, konoplja,…) i drugih zrnastih mamaca poput boili i peleta.

Spomb
Spomb

Pribor kojim se spomb zabacuje mora biti jak i robustan, jer je spomb relativno velikog kapaciteta a i mešavina koju sobom nosi u zabačaju ima relativno veliku specifičnu težinu. Napunjen spomb može dostići težinu i od više stotina grama, pa se običnim fider štapom sa namontiranim najlonom debljine 0.18 ili 0.20 ne može zabaciti bez oštećenja pribora.

Funkcioniše tako što se u jednu polovinu otvorenog spomba sipa spod miks. Nakon punjenja se zatvara i škljocanje mehanizma nam signalizira da je spreman za zabačaj. Pošto je takvog oblika da se prilikom zabačaja i leta sva masa spod miksa prebacuje u njegov zadebljali prednji deo, on pre pada na vodenu površinu i usled zaustavljanja daljeg leta zbog klipovanja, pada nosom na površinu vode. U nosu spomba se nalazi prekidač/dugme, čijim pritiskanjem se on otvara i tako izručuje svoj sadržaj na hranilište.

Raketa

Raketa
Raketa

Raketa je bila više u upotrebi pre pronalaska spomba, ali je i danas vrlo često možemo sresti. Služi za plasiranje spod miksa ili miksa partikli sa ili bez određene količine praškaste primame na hranilište. Funkcioniše tako, što se u raketu ubaci željeni miks i zabaci, takođe robusnijim priborom, na određenu poziciju.

Prilikom pada na vodenu površinu, raketa se izvrće zahvaljujući specijalnom materijalu koji se nalazi u njenom nosu. Najčešće je to stiropor, koji je značajno lakši od vode. Kada raketa po padu u vodu potone usled svoje težine i ubrzanja, ona zbog tog materijala koji joj se nalazi u nosu uvek isplivava na površinu nosom na gore ostavljajući tako svoj zadnji, otvoreni deo, okrenut na dole.

Hranilica za početno hranjenje

Za razliku od spomba i rakete, koji služe prevashodno za plasiranje spod miksa na hranilište, hranilica za početno hranjenje služi za plasiranje praškaste primame uz dodatak manje količine zrnevlja na naše hranilište.

Zbog strukture prihrane koja se na taj način plasira i njene značajno manje specifične težine u odnosu na spod miks, za plasiranje hrane ovim hranilicama ne moramo da imamo posebno jak pribor, već se prihranjivanje može vršiti štapom kojim ćemo i pecati. Naravno, ovo važi za situacije kada ne pecamo pikerima ili light i ultra light priborom.

Hranilice za početno hranjenje izrađene su od žice ili bušenog lima i najčešće na sebi nemaju dodatno otežanje ili je ono minimalno. Velikog su kapaciteta i poželjno je da budu većeg prečnika, jer se onda u njih može uz praškastu prihranu dodavati i određena količina krupnijih partikli, bez bojazni da ostanu zaglavljene u hranilici prilikom njenog pražnjenja.

Te partikle (najčešće je to kukuruz šećerac, žito i konoplja) se uglavnom plasiraju u formi „sendviča“. Sendvič je izraz koji je široko rasprostranjen među feeder ribolovcima i odnosi se na hranilicu napunjenu delom praškastom primamom, koja predstavlja čepove na vrhu i dnu hranilice između kojih se nalaze razne partikle i mamci.

Sendvič
Sendvič

Prilikom punjenja hranilice za početno hranjenje, vrlo je bitno obratiti pažnju na jačinu kojom se stiska hrana. Jačinom stiskanja se reguliše kada će hrana iz hranilice ispasti. Slabije stisnuta hrana se otvara već pri udaru u vodenu površinu ili tokom njenog puta do dna. Jače stisnuta hrana se otvara tek po njenom padu na dno.

Tako napunjenu hranilicu praznimo tako, što kada osetimo da je pala na dno, sačekamo nekoliko sekundi i sa nekoliko kraćih i odsečnih trzaja praktično istresamo hranu iz nje.

Na taj način nećemo razneti prihranu na veću površinu dna i time „razvući“ ribu već ćemo je koncentrisati na što manji prostor gde će riba biti prinuđena da se izbori za što bolji zalogaj. Prilikom korišćenja partikli u početnom hranjenju, posebno treba obratiti pažnju na jačinu stiskanja čepova od praškaste prihrane, jer ukoliko preteramo, može se desiti da nam prilikom izvlačenja sistema partikle ostanu zaglavljene u hranilici. Ukoliko pa ne stisnemo dovojno jako, ceo sadržaj nam može ispasti iz hranilice već prilikom samog zamaha.

U zavisnosti od bogatstva ribljeg fonda i vrste i veličine očekivane ribe ćemo i dozirati količinu hrane i partikli koju ćemo izbaciti tokom početnog hranjenja. Ukoliko očekujemo krupniju ribu i ukoliko znamo da na tom mestu postoje veća jata, inicijalno možemo da izbacimo veću količinu hrane bogate partiklama. To može iznositi čak i do 2/3 inicijalno umešanog miksa.

Nikako ne smemo da smetnemo s uma činjenicu da je prihrana tu pre svega nosač partikli i služi za privlačenje ribe a da su same partikle ono što će privučenu ribu i zadržati na hranilištu.