Feeder.rs

Deverika – Abramis Brama

Deverika (Lat. Abramis Brama)

Deverika – Lat. Abramis Brama je uz šarana, babušku, krupaticu, kesegu i bodorku najrasprostranjenija vrsta iz porodice Ciprinida. Nastanjuje bare, jezera, kanale i donje tokove reka od Engleske i Irske na severu do Španije i Portugalije na jugu i do Kaspijskog i Aralskog jezera na istoku. Za neometan rast i razmnožavanje joj je potrebna nešto veća zasićenost vode kiseonikom nego što je to potrebno babuški ili šaranu. Takođe je manje otporna na zagađenja i promenu pH faktora vode od pomenutih vrsta.

Najsličnije deverici po telesnoj građi i navikama u ishrani su krupatica, crnooka deverika i kesega, sa kojima najčešće i deli habitat. Od svih pobrojanih vrsta se razlikuje pre svega po telesnoj građi i uzrastu, pri čemu je deverika najkrupnija. Može narasti do 75 cm dužine i 6 kilograma težine. Najveća ulovljena težila je čak 9,1kg a kod nas se najčešće love primerci do oko 0,5kg i 30-ak cm dužine. Primerci od 1,5 ili preko 2 kilograma već se smatraju izuzetnim ulovima, a one od 3 ili 4 kg kapitalnim.

Rekordna deverika, 10.4 kg
Rekordna deverika, 10.4 kg

Može doživeti starost do oko 20 godina. Raste celog života a najveći prirast doživljava u prvoj godini kada može da dostigne dužinu od 8-10 cm. Tempo rasta joj uz blagu smanjenost dinamike opada do postizanja polne zrelosti, koja kod mužjaka nastupa posle druge a kod ženki posle treće godine života. Znači da su polno zrele jedinke veličine od oko 25-30cm, što je i minimalna propisana veličina ulova. Nakon toga se prirast dodatno usporava na nekih 1-2cm godišnje. 

Deverika je jatna riba a jata su najčešće generacijska. Jedinke žive u istom jatu celog života i napuštaju ga samo u vreme mresta. Mlađa jata su mnogobrojnija i mogu da broje i više stotina jedinki tokom prve dve godine života, dok su jata krupnijih i starijih jedinki znatno malobrojnija i mogu brojati do samo nekoliko (3-10) primeraka u slučaju jedinki većih od 1 kg.

Zato sitnijih deverika možemo da upecamo i više desetina komada dok krupnijih samo nekoliko. Utoliko pre, što su krupnije jedinke vrlo plašljive i oprezne te pri ciljanom ribolovu krupne deverike moramo na minimum da svedemo buku na obali ili čamcu a predvez na udici maksimalno produžimo (čak i do metar ipo).

"Osip" pred mrest
“Osip” pred mrest

Deverika je riba dna, gde najčešće boravi i najviše se hrani. Za to nam je najbolji pokazatelj oblik njenih usta, koji jasno kazuje da hranu uzima sa dna, usisavajući mulj, pesak i sitan šljunak, filtrirajući ga kroz škrge. Na jelovniku deverike se nalazi pre svega fauna koja nastanjuje dno vodenih tokova, razni beskičmenjaci i mekušci (pužići, školjkice) a veličina plena koju konzumira zavisi od uzrasta ribe.

Gde je dno i priobalje bogato vodenom vegetacijom, deverike „pasu“ tu vegetaciju ali ne zbog nje same, već najpre zbog larvi raznih insekata i račića koji žive u toj vegetaciji. U vodi koja je siromašna ovim oblicima hrane, naročito na lokalitetima gde zbog brzine vode nema naslaga dna ili vegetacije koja je pogodna za razvoje ovakvih organizama, deverika se prilagođava na taj način što u jelovnik uvrštava plankton, koji lovi tako što usisava vodu i filtira je kroz škrge.

Nakon izlaska iz krtoga, u rano proleće, u želji da što pre nadoknadi potrošenu energiju tokom neaktivnog perioda godine i da se pripremi za mrest, deverika se hrani preko celog dana, a najintenzivnije u najtoplijem delu dana. Sa zagrevanjem vode se to menja i deverika se najintenzivnije hrani ujutru i predveče. Kako voda kreće da se hladi, intenzitet uzimanja hrane se povećava a period se proširuje na skoro ceo dan.

Deverika u potrazi za hranom
Deverika u potrazi za hranom

U toplije doba godine, kada je vrhunac sezone razmnožavanja raznih insekata i druge priobalne faune, deverika noću prilazi obali i tu se hrani. Kako se voda hladi, tako se hrana deverike povlači u dublje slojeve vode, dalje od obale, a tako se za svojom hranom seli i deverika.

Znajući sve ovo, i ribolovci menjaju strategije i tehnike u potrazi za deverikom. Takođe, promenom temperature vode a time i navika u ishrani deverike, i ribolovci prilagođavaju mamce koje joj nude. U proleće, kada brzo treba nadoknaditi potrošene zalihe energije nakon dugačkog zimskog „posta“ i pred mrest, kao i na jesen, pred odlazak u krtog i pre nastupanja zimskog „posta“, najbolje je deverici ponuditi energetski jači zalogaj, bogat proteinima koji brzo obnavljaju energiju.

Tada su najbolji mamci razne vrste glista i crvići. Tokom letnjeg perioda, kada u toploj vodi hrane ima u izobilju, bolji izbor mamaca predstavljaju one namirnice, koje su manje bogate belančevinama i proteinima, koje se brže vare i čiste probavni trakt. To su pre svega kukuruz šećerac, hleb i razni valjci na bazi pšeničnog i kukuruznog brašna.

Deverike sa Tise
Deverike sa Tise

Sa aspekta snage i borbenosti na udici, deverika spada na samo dno liste, ali je ipak među omiljenim ciljanim ribama svakom fiderašu, pre svega zato što su krupniji primerci (oni preko 2kg) prilično retki kod nas. A takve jedinke su vrlo lukave i jako ih je teško uloviti, pre svega zato što su upravo zahvaljujući svojoj opreznosti i lukavosti uopšte i doživele toliku starost i uzrast. U zavisnosti od dostupne količine hrane i uslova života, procenjuje se da su ti primerci od cca 2 kg stari oko 10 godina.

Lovostaj na deveriku traje od 1.4. do 31.5. Minimalna dozvoljena veličina je 25cm a maksimalna dnevna kvota je do 5 kg.

Spada u tzv. „belu ribu“, ima dosta sitnih kostiju te nije među omiljenim ribama na trpezi. Zato apelujemo na sve sportske ribolovce i kolege fideraše da sve matične primerke odmah po ulovu vraćaju u vodu, bez da ih „zbog slikanja“ skupljaju u čuvarci. Tim pre što je deverika osetljiva na telesna oštećenja, na niži nivo kiseonika u vodu i tokom višesatnog boravka ma i u najvećoj čuvarci sigurno ugiba.