Feeder.rs

Method prihrana

Pravilan izbor method prihrane uz izbor odgovarajućeg mamca ima ključnu ulogu u efikasnosti našeg method sistema. Pre svega zato, što metod prihrana ne igra prevashodno ulogu nosača partikli, kao što je to mahom kod klasične feeder prezentacije. Method prihrana predstavlja istovremeno i aromatični i hranljivi atraktor ali i neposredni fizički nosač našeg mamca. Zbog toga naročitu pažnju treba obratiti na pravilno kvašenje prihrane radi dobijanja idealne vlažnosti i konzistentnosti, bilo da je u pitanju praškasta prihrana, bilo da su u pitanju mikropeleti.

Vrste prihrane

Po svojoj strukturi, prihrane najpre mogu da se dele na:

  • praškaste
  • mikropelete

Sledeće podele bi mogle biti prema aromama, gde razlikujemo: voćne, na bazi ribljeg brašna i začinske. Ova podela bi mogla da se odnosi i na strukturalnu podelu, gde i praškaste i mikropelete mogu biti različito aromatizovane.

Varijante punjenja method hranilice
Varijante punjenja method hranilice

Da li ćemo se odlučiti za praškastu varijantu ili za mikropelete zavisi od nekoliko faktora, pre svega od uslova na vodi i od izbora hranilice. Na stajaćim vodama i komercijalnim revirima će uglavnom bolje rezultaste dati klasična method hranilica sa kalupom, dok će na jačim i tekućim vodama njihova upotreba biti gotovo nemoguća.

Tu će upotreba tzv. pellet hranilica (lubeničarki) biti jedino moguća varijanta. Naravno da se lubeničarke punjene mikropeletama jednako efikasno mogu koristiti i na stajaćicama, posebno tamo gde je sistem potrebno plasirati na velike daljine.

U praškastu method prihranu se retko kada dodaju partikle, naročito ne one krupnije. To pre svega što u gotovim miksevima već postoje umešani dodaci a i zato, što bi te partikle mogle da se zaglave u rebrima hranilice i time onemoguće oslobađanje udice iz hranilice po otvaranju hrane.

Ono što se može dodavati u takve mikseve su sitno zrnevlje (konoplja, laneno seme, niger) i sitno mlevene pelete i boile, ukoliko toga nema u prihrani. S tim dodacima moramo biti pažljivi u doziranju i razmerama, jer neretko mogu da proizvedu kontraefekte. Zato i ukoliko se odlučimo da ih dodajemo, to bi trebalo da činimo pojedinačno a ne više vrsta odjednom, i samo na manjim količinama prihrane, nikako u ceo miks.

Što se dodavanja partikli u mikropelete tiče, ne postoji opasnost od njihovog zaglavljivanja u lubeničarku. Samo treba obratiti pažnju da supstrat ne bude veći od gustine otvora na samoj hranilici. Na taj način će se hrana pravilno otpuštati i praviti trag na dnu.

Lubeničarka sa method miksom i mrvljenim boilama
Lubeničarka sa method miksom i mrvljenim boilama

Što se izbora arome tiče, ne postoje jasno definisana pravila, ali postoje tzv. nepisana pravila prečeg izbora određenih aroma u zavisnosti od sezone i vode na kojima pecamo. S tim u vezi, za hladniji period godine su se najbolje pokazale arome sa većim primesama ribljeg brašna (fishmeal, halibut, squid,…).

Kako voda postepeno počne da se otopljava, začinske primame preuzimaju preimućstvo (vanila, karamela, čokolada…) dok su se u najtoplijem delu godine najbolje pokazale voćne arome (jagoda, tuti-fruti, banana, ananas,…).

Sa postepenih hlađenjem vode, voćne arome ponovo smenjuju začinske i na kraju one sa ribljim brašnom. Neretko, miksevi daju najbolje rezultate. Mamci koje koristimo sa određenim aromama mogu biti identičnog porekla ili naglašeno suprotni.

Tako na primer, prihranu sa aromom jagode možemo da koristimo sa mamcima na bazi ribljeg brašna. Tu već i različitost boje primame i mamca može da odigra značajnu ulogu. I tu dolazimo do još jedne podele prihrane – na boju.

Boja prihrane pretežno prati njenu aromu, pa tako one na bazi voća oponašaju boju voća – crvenkaste su od jagode, one na bazi začina prate boju začina – vanila je žućkaste boje a prihrane na bazi ribljeg brašna su najčešće braon ili zelene boje.

Zelene method prihrane su naročito popularne kod engleskih ribolovaca, gde je method tehnika i najpopularnija. Kod nas nisu toliko zastupljene zelenkaste prihrane već izbor ribolovaca najčešće pada na one crvene, braon ili crne boje.

Method prihrana različitih boja
Method prihrana različitih boja

Praškaste prihrane i mikropelete se u prodaji pretežno plasiraju u kesama, pakovanja od 1 kg. U novije vreme su se na tržištu pojavila specijalno pravljena pakovanja za kratka pecanja, u formi plastičnih kutija. U njima se nalazi određena količina mikropeleta i bočica sa tečnom aromom, dovoljnom za idealno kvašenje te doze mikropeleta.

Sve što je potrebno uraditi je preliti tom tešnošću mikropelete, poklopiti kutiju, dobro promućkati i sačekati nekoliko minuta da peletice upiju tečnost. I prihrana je spremna za ribolov. Tako spremljene mikropeletice možemo koristiti kao gotovu primamu ili ih možemo dodati u neki praškasti miks. Na primer, ukoliko imamo praškastu primamu na bazi voćne arome, idealno je u nju dodati ovako pripremljene mikropelete na bazi ribljeg brašna.

Priprema

Zbog načina funkcionisanja i načina prezentacije mamca kod method tehnike, prihrana mora biti izrazito lepljive konzistencije. Lepljivost takvih prihrana je dobijena dodavanjem veće količine komponenti koje imaju lepljiva svojstva i smanjivanjem onih, koje umanjuju lepljivost.

Pošto se zna da riblje brašno u svom prirodnom obliku nije ni malo lepljivo, pribegava se određenim tehnološkim metodama u njegovoj ciljanoj proizvodnji za prihrane, što neposredno utiče na cenu ovih prihrana. Nasuprot ribljem brašnu, keksevi ili boile, u čijoj izradi se koristi belance od jajeta, su izrazito lepljivih svojstava i u zavisnosti od toga u kolikom procentualnom delu su dodati u method miks će neposredno uticati na lepljiva svojstva prihrane.

Lepljivi method mix
Lepljivi method mix

Poznato je da količina vode koju dodajemo prihrani pri njenom mešanju neposredno utiče na lepljivost. Veća količina vode čini hranu lepljivijom i obrnuto. Umešati idealno lepljivu hranu pri pecanju method tehnikom je jedan od najbitnijih uslova za postizanje uspeha. Method miksevi po difoltu “piju” više vode od običnih fider prihrana. Međutim, različiti brendovi prihrana traže veće ili manje količine.

Zbog toga je preporuka da se kvašenje vrši iz više faza, sa dodavanjem manjih količina. Sam proces upijanja vode i njeno ravnomerno raspoređivanje traje duže nego što je to kvašenje i mešanje hrane za klasičnu feeder tehniku sa kavezastom hranilicom.

Zbog toga iskusniji method fideraši inicijalno kvašenje i mešanje hrane vrše još uveče, dan pred odlazak na vodu. Na taj način se postiže efekat ravnomernog vlaženja celokupne količine miksa. Nakon toga, po dolasku na vodu, samo dokvasuju hranu na idealnu konzistenciju.

Pellet pump
Pellet pump

Ovo je kod korišćenja mikropeleta možda još bitnije, jer je potrebno da voda ravnomerno prodre u celu strukturu materijala od kojih su peletice izrađene. Poželjno je inicijalno kvašenje peleta vršiti samo vodom a dodatno vlaženje određene, manje količine, vršiti vodom u koju je dodata određena količina neke tečen arome.

U određenim situacijama ribolovac možda nije imao vremena ili situacija na vodi nalaže prelazak sa praškaste hrane na mikropelete. Tada većina mikropeleta nema vremena da “odradi” proces upijanja dovoljne količine tečnosti i na taj način postane tonuća i zadrži se na dnu ili jednostavno bude dovoljno lepljiva za punjenje hranilica.

Za takve slučajeve je idealna alatka za prvu pomoć tzv. pelet pumpica (Eng. – pellet pump) pomoću koje se iz nekoliko poteza suve i plivajuće peletice pretvaraju i idealno vlažne i tonuće.

Idealan scenario

Bez obzira da li smo upoznati sa situacijom na vodi na koju planiramo da odemo, najbolje efekte ćemo postići ukoliko veče pred odlazak pripremimo dve različite prihrane. Na primer jednu praškastu, izrazito voćne arome i jednu od mikropeleta na bazi ribljeg brašna. Na dva štapa ćemo da vežemo dva različita sistema: jedan sa klasičnom method hranilicom i jedan sa lubeničarkom.

Po dolasku na vodu i biranju mesta za pecanje, lubeničarku punimo mikropeletama a klasičnu method hranilicu sa kalupom praškastom prihranom. Oba sistema plasiramo nedaleko jedan od drugog, na razmak od nekoliko metara. Nakon određenog vremena i ulovljenih riba ćemo već moći da ustanovimo za koju varijantu je tog dana riba više zainteresovana.

Nakon toga možemo i drugi štap i sistem da prilagodimo i počnemo sa različitim kombinacijama. Tako na primer, ukoliko je na voćnu praškastu primamu dolazila veća količina ali sitnije ribe, možemo da se preorijentišemo sa oba štapa na klasične method hranilice ali da izaberemo one većeg kapaciteta, gde ćemo pri svakom punjenu hranilice u nju ubaciti i određenu količinu mikropeleta. Na taj način ćemo zadržati aktivnost ribe na hranilištu ali sa većim šansama da na njega priđe i krupnija riba.

Scenarija je bezbroj kao i mogućnosti kombinacija. Variranjem vrste mamaca, dužine predveza, načinom prezentacije, namernim “promašivanjem” hranilišta možemo postići daleko veće efekte nego striktnim pridržavanjem za šablone.

Method mix
Method mix

Neretko se desi da u toku od samo nekoliko sati prihrana ili mamac koji su odlično davali rezultate postanu gotovo potpuno “mrtvi”. Tada iz arsenala treba da izvadimo neku od aroma (bilo tečnu bilo praškastu) i probamo njima da tretiramo prihranu i/ili mamce. Ne mali broj iskusnijih method fideraša ciljano prave potpuno aromatično neutralne prihrane koje tek na samoj vodi aromatizuju i prilagođavaju tog dana omiljenom jelovniku ribe.

Uslovi na vodi mogu da budu takvi da na klasičan fider sistem sa kaveznom hranilicom riba jednostavno neće da se javi, pa je potrebno preći na method. Ili prosto želimo da izbegnemo sitnuriju i ciljano selektujemo krupnije jedinke. Sam sistem je lako premontirati sa kavezaste na method, ali ostaje otvoreno pitanje prihrane, koja je izabrana i umešana za kavezastu hranilicu. Ni to nije nikakav problem!

Gotovu, umešanu praškastu prihranu za kavezastu hranilicu možemo pretvoriti u “method miks” dodavanjem onih elemenata, koji će nam miks učiniti lepljivim i atraktivnim. To mogu biti pre svega mleveni keks i boilice ili pelete za udicu koje možemo na licu mesta da smrvimo na što sitnije čestice.

Kada sve izabrane elemente dodamo u već postojeću prihranu, potrebno ju je jo malo dodatno nakvasiti i sačekati nekoliko minuta da novopridodati sastojci ravnomerno upiju tečnost, ponovo promešati i imamo spremljen miks koji neće mnogo zaostajati od neke skupe kupovne varijante.

Spremno za zabačaj
Spremno za zabačaj

Method miksevi se mogu koristiti i kao dodaci prihranama za kavezne hranilice, kada želimo da povećamo njenu lepljivost pri pecanju na bržim i dubljim vodama, ili kada želimo da je kvalitativno obogatimo i učinimo atraktivnijom.

Pri pravljenju takvog miksa treba obratiti pažnju na količinu vode koju dodajemo i vreme stajanja umešanog miksa. Isto važi i za obrnuti slučaj, kada u method miks dodajemo neku klasičnu prihranu za fider u želji da joj smanjimo lepljivost, ubrzamo otvaranje u vodi ili postignemo neki drugi efekat koji nam konkretna situacija nalaže.