Izbor lokacije gde ćemo pecati i pozicioniranje na obali su možda i najvažnije odluke koje moramo da donesemo kada je uspeh u pitanju uspeh u ribolovu. Drugačije rečeno, što tačnije lociranje ribe je najbitniji preduslov koji moramo da ispunimo da bismo uopšte mogli da se nadamo nekom ulovu. Tek nakon toga možemo da pristupimo pripremi prihrane i pozicioniranju na obali.
Dok čekamo da se hrana ravnomerno nakvasi i upije tečnost koju smo joj dodali, neophodno je da se smestimo i pozicioniramo. Od preciznosti i efikasnosti obavljenog posla nam umnogome zavisi da li će dan proveden na pecanju da bude uživanje ili mučenje.
Izbor lokacije
Bez obzira da li nam je mesto zapalo za oko i da li na površini uočavamo jasnu aktivnost i prisustvo ribe, ukoliko je pozicija na obali takva da je tu nemoguće pecanje, uzalud je sve. Ako bi za pripremu mesta morali da uložimo više sati, ako bi morali da sečemo priobalno rastinje, da prekopamo nekoliko kvadrata obale, svojom aktivnošću i bukom koju podignemo ćemo sasvim sigurno rasterati svu ribu iz ne samo bliže okoline.
Ovakve radnje su sasvim OK ukoliko ćemo na tom mestu pecati nekoliko dana ili kampovati. Ali ako na raspolaganju imamo nekoliko sati, bolje je potražiti neko drugo, pristupačnije mesto.
Zbog toga pri izboru mesta treba da obratimo pažnju na nekoliko vrlo bitnih stvari. To su pre svega:
- nagib i konstitucija obale
- okolno rastinje
Ukoliko je obala previše strma, ni sa najboljom stolicom nećemo moći udobno da se namestimo. Uz to će nam zabacivanje preko glave biti nemoguće, jer će nam se sistem iza leđa kačiti za obalu ili vegetaciju.
Ukoliko je obala prekrivena vrlo krupnim kamenjem, gotovo je nemoguće pronaći poziciju u kojoj se stolica može stabilno i udobno namestiti. Možemo, naravno, da pokušamo da sedimo na kamenu i tako pecamo ali je to daleko od udobnog ribolova. Pogotovu ako govorimo o višesatnom pecanju i čestom zabacivanju. A da ni ne pominjemo koliko je takav oblik podloge opasan po naše zdravlje i pribor, pogotovu za štapove i mašinice.
Ukoliko je obala prekrivena širokim pojasem žitkog blata, gde smo prinuđeni da se pozicioniramo i po nekoliko metara daleko od vode, rešenje je ili upotreba foot plate-a (stolice koje to omogućavaju) ili postavljanje neke površinske zaštite od propadanja, poput cigala, dasaka ili granja. U ovim slučajevima je dobar savet upotrebiti plastične flaše, kojih na žalost ima i previše na našim obalama, i njih postaviti pod nogice od stolice.
Čak i najlepše mesto sa celodnevnim hladom je za fider ribolov neupotrebljivo ukoliko nas nadkrivaju grane ili je vegetacija iza naših leđa tolika da ne možemo bezbedno da zabacujemo bez da nam hranilica ili udica kače u nju. Pecanje u takvim uslovima često može dovesti do kidanja sistema (u boljem slučaju) ili do loma štapa.
Takva mesta je nešto lakše prilagoditi, ukoliko smo baš prinuđeni da ih izaberemo, tako što ćemo počupati ili izgaziti rastinje iza leđa i skloniti ili odlomiti grane koje nam mogu smetati kod zabacivanja.
Pozicioniranje
Ukoliko sve to otklonimo, prilagodimo ili pronađemo mesto gde svih tih prepreka nema, ostaje nam da namestimo stolicu i potrebnu opremu da bi nam sve bilo “pod ruku”.
Stolicu je najbolje postaviti pod 90° u odnosu na vodu na kojoj pecamo. Tako ćemo moći bez njenog naknadnog pomeranja da pecamo neposredno ispred sebe ili ulevo ili udesno, u zavisnosti od eventualnog toka vode ili konkretne situacije na vodi.
Visinu nogica stolice treba podestiti tako, da su nam stopala na zemlji a da nam kolena budu pod uglom od 90°. Stolica treba da je u idealno horizontalnom položaju da nam se leđa ili noge ne bi dodatno umarale. Mnoge kolege zbog toga nose sa sobom male libele a određeni broj skupljih i modernijih modela stolica ih čak imaju na sebi ugrađene. Naslon je najbolje podesiti (ukoliko ga stolica poseduje) pod 90° u odnosu na sedalni deo.
Držač je poželjno postaviti tako da pri spuštanju štapa, vrh štapa i najlon zahvataju ugao od najmanje 45°, a poželjno je više, 60°-90°, da bi trzaji bili što uočljiviji. Pri ribolovu na stajaćim vodama, vrh štapa možemo spustiti nisko, skoro do površine vode.
Ovo je naročito poželjno kada duva jak vetar, jer je na taj način najmanja moguća površina najlona izložena uticaju vetra. Kod ribolova na tekućim vodama, poželjno je štap postaviti više (da špic “gleda u nebo”) jer ćemo na taj način postići da što manja količina najlona bude izložena pritisku vodene struje, što za posledicu ima mogućnost korišćenja hranilice manje težine, što ima nekoliko prednosti:
– manje stresa na najlon, štap, mašinicu (pri zabacivanju)
– povećana osetljivost sistema
– manje zamaranje ribolovca
– češće zabacivanje i uspešnije doziranje prihrane i partikli
– veća paleta mogućnosti varijacija prihrana, mamaca, prezentacije itd. (kao posledica češćeg zabacivanja)
Jedna korisna navika kod korišćenja bank stikova kao držača je da se na početku pecanja zabodu u tačku gde se voda i obala dodiruju. Tako tokom višesatnog pecanja možemo da ispratimo eventualnu promenu vodostaja i da se na osnovu nje prilagodimo novonastalim uslovima i promenama u ponašanju kod ishrane riba.
Pri pozicioniranju je vrlo bitno prilagoditi sve dodatke i opremu tako, da sve bude pod ruku i da se sve radnje mogu obavljati sa minimalnim pomeranjem i bez potrebe da se tokom pecanja ustaje.
Poželjno je imati stolicu sa mogućnošću montiranja posude sa hranom i tacne sa mamcima. Ukoliko nemamo takvu stolicu, kofu ili posudu sa prihranom treba postaviti neposredno uz mesto gde sedimo, uz kutiju sa mamcima.
Meredov nam uvek mora biti nadohvat ruke, rasklopljen i spreman za upotrebu. Ukoliko je glava meredova izrađena od pamučne mrežice, poželjno je da je potopljena u vodu, jer suva mrežica neće odmah da potone i bude u “borbenom položaju”. Potrebno je nekoliko sekundi da se mrežica nakvasi, a te sekunde mogu da budu presudne i dovedu do gubitka ribe u kritičnom trenutku.
Bez obzira koliko smo dobro sondirali dno i pronašli mesto bez zakački, tokom ribolova se može dasiti da vodena struja nanese neku prepreku na mesto na kojem pecamo što može dovesti do kidanja sistema. Zbog toga je neophodno da uradimo dve stvari da bismo što pre mogli da nastavimo sa ribolovom. Prva stvar je da nam sitan pribor neophodan za vezivaje sistema kao i hranilice i rezervne udice uvek budu spremni i nadohvat ruke.
Druga stvar je da neposredno nakon sondiranja i klipovanja najlona, na deo obale iza sebe zabodemo dva bank stika na određenom rastojanju, npr. 3 metra. Zašto to teba da uradimo možete detaljnije da vidite u posebnom tekstu o sondiranju i klipovanju.
Dobra ideja je da pre početka ribolova i tokom samog sondiranja dna izaberemo i jednu alternativnu poziciju na kojoj ćemo pecati u slučaju da nam na glavnu poziciju voda nanese neku prepreku ili se digne čeoni vetar koji će nam onemogućiti precizno zabacivanje na izabrano mesto.
Osim toga, često se može desiti da nam na hranjeno mesto naiđe jato tolstolobika koje može da rastera ribu koju smo privukli našom primamom. Ili nakon kačenja krupnije ribe koja svojim inicijalnim begom i zamasima peraja može da nam rasturi hranilište.
Takođe, veća grupa bele ribe koja se skupi na naše hranilište često može da probudi interesovanje nekog predatora čija pojava momentalno može da nam rastera okupljeno jato riba. Sve su to slučajevi kada je vrlo poželjno imati alternativno hrranilište na koje privremeno možemo ili čak moramo preći, dok se ono glavno malo „odmori“.
Ukoliko pecamo na takvom mestu ili dobu godine kada tokom vremena provedenog kraj vode možemo očekivati padavine ili jako sunce, poželjno je odmah pri postavljanju stolice postaviti i suncobran. Pri njegovom montiranju teba povesti računa o nekoliko stvari. Prva je da nas u slučaju kiše od nje zaštiti što efikasnije, tako da ni jedan deo tela, kao ni mamci i prihrana ne kisnu.
Pri tom treba povesti računa da se postavi tako, da nam omogućava koliko-toliko bezbedno zabacivanje, bez udaranja štapa u njega a da pri tom možemo pri svakom zabačaju da dobacimo i precizno pogađamo naše hranilište. U slučaju da ga koristimo kao suncobran, treba povesti računa o smeru kretanja sunca, da ne bismo došli u situaciju da nas jednog trenutka suncobran uspešno štiti a već nakon sat vremena da smo do pola izloženi sunčevim zracima.
Ovo su samo neke osnovne smernice koje bi tebalo ispoštovati ukoliko želimo da nam ugođaj kraj vode bude onakav kakvom smo se nadali a ne višesatno mučenje praćeno kidanjem, lomovima, ili još gore sunčanicom ili povredama usled pada.
Stvar je ličnih afiniteta i navika ribolovca da li mu više odgovara da su prihrana i mamci sa jedne ili druge strane stolice, da li voli da je bliže ili dalje od vode, da li više voli da se “zavali” u stolici i gleda u visoko postavljeni vrh štapa ili preferira aktivnije da zabacuje i peca itd.
Većina ovih postupaka postaje automatska i “ulazi u krv” nakon nekoliko pecanja, kada fideraš sam ustanovi koja varijanta “setapa” mu najviše odgovara.