Feeder.rs

Skobalj – Chondrostoma nasus

Skobalj (Lat. - Chondrostoma nasus)
Skobalj (Lat. – Chondrostoma nasus)

Skobalj, podust, škobalj, štupser (Lat. – Chondrostoma nasus) je kod nas izuzetno popularna sportska riba i mnogi ribolovci ga rado ciljano pecaju. Najčešće se lovi tehnikom na plovak, bolonjez štapovima, ali se izuzetno efikasno može loviti i fider tehnikom.

Skobalj ima izdužen oblik tela, skoro vretenast. Srebrnkasto bela boja dominira na trbuhu i bokovima dok su mu leđa tamno zelena ili crnkasta, u zavisnosti u kojoj i kakvoj vodi živi. Leđno peraje je sive boje a sva ostala su crvenkaste ili narandžaste boje. Samo repno peraje po obodu ima tamnu liniju. 

Karakterističan mu je vrh njuške, na kojoj dominira izražen nos ispod kojeg su smeštena usta okrenuta na dole. Takva fizionomija ukazuje na specifičan način ishrane skobalja, koji se hrani struganjem biljnih naslaga i algi sa kamenja ili ih filtrira iz mulja sa dna. 

Skobalj
Skobalj

Kreće se u većim jatima koja pri hranjenju na dnu ostavljaju karakteristične tragove vidljive i na vodenoj površini. Prisustvo skobalja se takođe lako može uočiti njegovim iskakanjem iz vode.

U ravničarskim rekama ova riba, zbog načina ishrane i posledično tome i ukusa mesa, nije na ceni, ali je skobalj iz planinskih voda veoma cenjen, pa se ponegde ograničava njegov ulov na 10 komada.

Mrest skobalja
Mrest skobalja

Rasprostranjen je po celoj Istočnoj i Centralnoj Evropi. Naseljava brze vode u kojima živi sa mrenom, ploticom i klenom. Kada je voda bistra treba ga tražiti u glavnom toku, a kada se zamuti prilazi obali i tu traži hranu. Najveći deo dana provodi probirući alge pričvršćene za kamenje na dnu reke. U omiljenu hranu se ubrajaju i larve, rečni račići pa čak i ikra drugih riba. 

Osip skobalja u vreme mresta
Osip skobalja u vreme mresta

Mresti se od marta do maja, kada temperatura vode dostigne 6°do 8°C. Polnu zrelost dostiže izmedju 3. i 4. godine života. Tada se veća jata skupljaju u plićim delovima reke sa šljunkovitim dnom, gde ženke polažu gomilice od oko 1000 jajašaca, koje nakon polaganja mužijaci oplođuju svojim mlečom. Inkubacija takvih jajašaca traje desetak dana, nakon čega se izleže mlađ. 

Mamci i pribor

S obzirom na fizionomiju tela i način ishrane, skobalja možemo loviti koristeći tehnike kod kojih je mamac plasiran na dnu. Ponekad su tehnike sa pokretnim mamcem efikasnije od onih gde je mamac fiksiran, što zavisi od perioda godine, temperature i uslova na vodi, kao što su dubina, brzina, prozirnost…

Zbog ovih činjenica, skobalja možemo loviti metodom vožnje plovka, pri čemu mamac mora da skakuće po dnu ili fider tehnikom. Kod lova fider tehnikom, predvez treba da bude nešto duži od standardnog, često i do 1,5m. Udica mora biti tanka, što lakša i veoma oštra. Pošto skobalja prevashodno tražimo na područjima sa šljunkovitim dnom, gde vrlo brzo dolazi do istupljivanja udice, potrebno ih je nešto češće menjati u toku ribolova.

Skobalj uhvaćen na crviće
Skobalj uhvaćen na crviće

Idealan mamac za skobalja su crvići, najčešće jedan ili nekoliko belih. Dobar mamac može biti i tanka crvena glista, pinkići ili kombinacija pomenutih. Plovkaroši najčešće koriste ružu od hleba ili algu kladoforu. Oni za prihranjivanje pretežno koriste tzv. “anker”, koji čini džak sa starim, nakvašenim hlebom, otežan kamenom, sa bocom kao plovkom i lokatorom gde se džak sa primamom nalazi. U takav hleb se često dodaje i neka praškasta prihrana radi aromatizacije i veća količina crva radi zadržavanja ribe na i oko hranilišta.

Kod pecanja skobalja fider tehnikom, izbor prihrane može biti bilo koja namenjena mreni ili šaranu, sa aromom sira, natur ili ribljeg brašna. U prihranu je potrebno dodati i zemlju, radi stvaranja oblaka, koji poput magneta privlači svu ribu iz okruženja.

Od partikli i dodataka, u prihranu je potrebno dodati i žive ili mrtve crve, mleveni šareni keks ili hlebne mrvice. Ukoliko možemo da očekujemo i mrenu, potrebno je u prihranu dodati i celu ili mlevenu konoplju.

Hranu u hranilici ne treba stiskati jako, jer ukoliko nemamo udarac posle minut ili dva, potrebno je ponovo zabaciti i pri svakom sledećem zabačaju je neophodno zameniti mamac na udici. Ukoliko imamo za redom više promašaja ili spadanja ribe, potrebno je ili smanjiti mamac ili smanjiti udicu, utanjiti predvez.

Skobalj, Podust
Podust

Skobalj ima odličan vid, izuzetno je sumnjičav pri probavanju i uzimanju mamca i zato uvek moramo biti spremni da reagujemo čak i na najsitnije indikacije. Tim pre što pecamo sa dugačkim predvezima, ne možemo da očekujemo neke naročito silovite udarce i savijanje štapa. Najčešće su to sitni uzastopni titraji vrha i na njih moramo trenutno da reagujemo.

Kontra ne sme biti jaka, zbog tankih predveza i sitne udice ali mora biti progresivna sve do trenutka dok ne osetimo kontakt sa ribom. Upecani skobalj je odličan borac srazmerno svojoj veličini, pre svega zbog oblika tela, veličine repnog peraja i uslova u kojima živi celog života.

Prosečna težina ulovljenih skobalja se kreće od nekih 150-200g do nešto preko 500g. Maksimalno može da naraste kod nas do 2,5 kg a najveći primerci se mogu uloviti u Dunavu, Savi i na Drini.

Lovostaj je od 15.4. do 31.5., minimalna dozvoljena mera je 20cm i dozvoljeno je odneti do 5kg ulova.

Ali ako znamo da je skobalj od 20cm prosečno težak maksimalno do nekih 200g, to znači da u tih 5 kg sa vode odnosimo oko 25 komada ribe. Da li nam je to baš neophodno da preživimo?

Uhvati i pusti
Uhvati i pusti