Dragi prijatelji, imali smo jedinstvenu čast i priliku da porazgovaramo sa jednim od naših najboljih fideraša trenutno i sa članom reprezentacije Srbije, koja se pre nekoliko dana vratila sa Svetskog Prvenstva održanog u Francuskoj. Svoje utiske i iskustva Uroš nam je izneo u intervjuu za naš sajt.
- Pre svega čestitke što ste u ovoj ovakvoj godini uopšte uspeli da se organizujete i odete na Svetsko Prvenstvo. Da li je što se pronalaženja sponzora i podrške saveza prošlo sve u redu i kakvo je bilo samo putovanje i doček i smeštaj u Francuskoj?
Hvala pre svega. Pored svih nepovoljnih okolnosti koje su nas zadesile poslednjih godinu ipo dana, ipak su se stvorili uslovi za održavanje Svetskog prvenstva.
Imali smo podršku našeg Saveza, AS feeders u vidu hranilica i novčane pomoci, Formax store koji je takođe pomogao finansijski i određenom količinom Owner udica. Uz sve to se sakupio novac od prijateljskih kupova koji su se održali u prethodnih godinu dana.
Putovanje nije bilo ni malo lako, s obzirom da je destinacija na kojoj smo pecali udaljena od Beograda 2200km. Putovali smo sa dva kombija i dva putnička auta, bilo nas je 12 pa smo se smenjivali u vožnji. Sve u svemu, bez ikakvih problema smo putovali u oba smera, sem što put traje poprilično dugo, cca 26-27 sati.
Smeštaj nam je bio udaljen od staze nekih 30km, kao stvoren za ribolovce. Kuca od 250m2 i velikim prostranim dvorištem, klupama, tako nam je to dosta olakšalo pripremu za takmičenje i treninge.
- Možeš li da nam kažeš kakva je voda na kojoj se pecalo? Koja je preovladavajuća riba i kakvi su uslovi za ribolov?
U pitanju je reka La Vilaine, koja je povezana sa morem. Reka je prelepa, očuvana, uređena i što je najbitnije, ujednačena je (nema prevelikih oscilacija u dubini). Širine je nekih 150m, prosečna dubina se kreće od 4m do 8m.
Preovladava deverika 90% i to u svim veličinama a najčešće 300-400gr. Naravno, postoje i veće, koje smo hvatali u danima treninga (1kg-2kg). Pored deverike zastupljena je krupatica, bodorka, hibrid, a ume i da uđe cipal za brodovima, koji često plove iz mora.
- Kakvi su vam bili utisci nakon prvih 4 otpecanih dana, pre zvaničnog treninga? Da li ste već tada imali jasnu sliku i neku razrađenu taktiku i kombinaciju hrane i mamaca?
Od prvog dana treninga se pristupilo ozbiljno. Svako od nas je dobio odredjenu taktiku, hranu, način prihranjivanja, tempo pecanja, da bi na kraju dana na sastanku imali što jasniju sliku pecanja i korigovali ono što nije davalo rezultate.
- Da li se tokom prvog dana takmičenja taktika morala menjati i prilagođavati u odnosu na dogovoreno i ustanovljene rezultate i zaključke iz treninga?
Prvog dana smo se držali zadate taktike, koja je doneta nakon 5 otpecanih treninga i tu nije bilo prevelikih odstupanja. Jedino što smo u jednom momentu bili primorani da izađemo na veću daljinu i dubnu, od onoga što smo dogovorili. Ostale reprezentacije su kao po “dogovoru” izašle na daljine 45-50m, što je nas jako iznenadilo. Međutim, i pored tih promena, nismo imali rezultate prvog dana.
- Nakon prvog dana ste verovatno imali više uvida kako su i šta drugi kombinovali i menjali. Koliko je to bilo drugačije od vaše taktike i gde misliš da su drugi uspeli da naprave razliku?
Drugog dana su bile sitne promene u načinu dohrane i jedno što smo gledali da ispratimo daljinu pecanja ostalih takmičara oko nas. Jedino što smo primetili je to, da su reprezentacije poput domaćina (Francuska, Belgija, Holandija, Nemacka…) pored hrane imali u manjim količnama po 3-4 aditivirane zemlje svetle boje, koje su očigledno pravile razliku u nekom momentu pecanja. Da li kroz aditiv, maglenje… to još uvek ne znamo, ali sumnjamo da je to u pitanju. Moramo uzeti u obzir da se njihova takmičenja u 90% slučajeva održavaju baš na ovakvim vodama i to je bila velika prednost u odnosu na našu ekipu.
- Da li je drugog dana bilo drastične promene u količini ribe i njenom odzivu na ponuđenu hranu i mamce? Da li ste morali da menjate taktiku drugog dana? Videlo se da riba više nije dominantno brojnija u A sektoru nego se povukla za hranom u C i E sektor.
Očekivano je bilo da će riba sve teže i opreznije uzimati mamac, na to smo bili spremni i prinuđeni smo bili da idemo na manje udice u odnosu na prethodne dane pecanja. U principu, krajnji sektori su davali najviše ribe (A i E), nisu bili loši B i C, dok je D sektor davao najmanje ulove.
- Videli smo da su se Francuzi i Mađari drugog dana drastično popravili u plasmanu otpecavši neke kečeve i dvojke, što ih je pomerilo na 3. odnosno 4. mesto. Da li ste uspeli da saznate šta su oni menjali ili radili drugačije od prvog dana?
Imali su i malo sreće u žrebu u odnosu na prvi dan, ali ipak su to ekipe za velikim iskustvom pojedinaca, stručnim štabom, tako su “provalili” nešto sto mi nismo uspeli.
- Da li si lično zadovoljan svojim ostvarenjem i da li bi danas, sada, da si u mogućnosti, nešto uradio drugačije (i šta bi to bilo)?
Cela ekipa, kao i ja smo dali svoj maksimum u nadi da napravimo što bolji rezultat. Iskreno, nismo zadovljni, jer smo imali veća očekivanja. Sigurno bi napravio neke promene, sad posle nekih dobijenih informacija na kraju Svetskog prvenstva; npr. još manje udice, način dohrane, probao bih tu aditiviranu zemlju…
- Mnogi fideraši sa kojima sam razgovarali se slažu da je ovaj tim verovatno ono najbolje što Srbija danas ima u svom fideraškom korpusu i bilo bi dragoceno da se tim i timski duh održi i zadrži. Kakvo je generalno raspoloženje bilo u našem timu i možemo li se nadati da ćete i dogodine ostati u istom sastavu?
Ima pored nas još dobrih ribolovaca, koji bi itekako doprineli reprezentaciji. Cilj novog stručnog tima i jeste da se napravi jedna konstantna ekipa, koja bi u budućnosti trebala da stasa u jednu iskusnu i tehnički potkovanu ekipu za ovakve ciljeve, tj. svetska prvenstva.
Timski duh je bio na visokom nivou, imali smo preveliku želju i energiju da ispunimo svaki zadatak koji nije bio nimalo lak. Aktvni smo bili svakodnevno od 05:00 ujutru pa sve do ponoci. Izborno prvenstvo je u toku, gde se bira reprezenatcija za narednu godinu.
Iskreno se svi mi nadamo dobrom plasmanu i statusu reprezenativca. Tako da videćemo da l’ će ostati isti sastav.
- Imaš li nešto da poručiš javnosti i budućim naraštajima takmičara u fider tehnici?
Nadam se da će iz godine u godinu biti sve više mladih takmičara, koji će dosta napredovati i stasati u odlične ribolovce kroz takmičenja i jednog dana biti deo reprezentacije, za što vam iskreno mogu reći da je osećaj PRELEP!
Što više pecanja i provedenih dana na vodi! BISTRO
Pozdrav za sve od Uroša Tomaševića