Feeder.rs

Udice za ribolov feeder tehnikom

Udice su najmanje personalizovani deo kompletnog pribora ribolovca koji peca feeder tehnikom. Istina, na tržištu ribolovnog pribora postoje modeli koji na sebi nose oznaku „feeder hook“ ali da se ne lažemo – to je čist marketinški trik. Za fider ribolov možemo koristiti gotovo sve jednokrake udice koje poželimo. Počev od onih najmanjih, tzv. „takmičarskih“ udica koje se koriste pri takmičarskom ribolovu na plovak i sitnu ribu pa sve do onih većih, „šarandžijskih“ udica, koje mogu biti tzv. „svinjski rep“ oblika, sa sitemom na dlaku, itd.

Veličina udice

Izbor veličine udice zavisi od nekoliko činilaca. Pre i iznad svega to su vrsta ribe koju ciljano želimo da upecamo, mamac koji koristimo, godišnje doba, sistem koji koristimo kao i ostatak pribora. Da pojasnimo: pri lovu sitne bele ribe, pasivne ribe, pri lovu na sitne mamce poput larve ili pinkija, koristićemo tanke, lake udice, izrađene od žice.

Velicina udica
Veličina udica

Nasuprot tome, pri ribolovu method tehnikom ili kod pecanja krupne bele ribe, koristićemo nešto veće i jače udice, tzv. „kovanice“. Takođe, pri lovu u hladnije doba godine, u bistrijoj vodi, uvek ćemo se pre odlučiti za što sitniju i što lakšu udicu u koju je lakše sakriti mamac i koja će što je moguće manje povrediti mamac da bi on u vodi ostao što duže živ i aktivan.

Posledično tome, u doba godine ili dana kada riba aktivnije uzima mamc, pri lovu krupnijim mamcima kao što su debele gliste, kukuruz šećerac, valjak, kuvani kukuruz itd., koristićemo veće udice.

Materijal

Gamakatsu 1310
Gamakatsu 1310

Materijal od kojeg se udice izrađuju direktno utiče na njenu težinu, oštrinu, dugotrajnost, otpornost na krivljenje i otupljivanje. Tu pre svega mislimo na manje, lakše i tanje udice, gde je izbor žice od koje se izrađuju, tehnika izrade i način oštrenja od presudnog značaja.

Od tih elemenata u proizvodnom procesu udice zavisi koliko će ona dugo ostati oštra, koliko će se savijati pod opterećenjem tibe, koliko uzastopnih savijanja može da istrpi pre nego što elastične deformacije dovedu do plastičnih deformacija, odnosno do pucanja. Koliko puta ta udica može da probode mamac i ribu pre nego što počne da oštećuje mamac prilikom montiranja na udicu.

Owner C4
Owner C4

S te strane je preporuka da na udicama kao potrošnom materijalu ne štedite na način na koji biste štedeli pri kupovini npr. mašinice ili štapa, jer ne smemo smetnuti sa uma da je udica (sa predvezom zajedno) deo pribora sa kojim riba neposredno dolazi u dodir i od kojeg zavisi da li će ona da uzme naš ponuđeni mamc, da li ćemo uspeti da je zakačimo kako treba i da li ćemo uspeti bezbedno da je dovučemo do meredova.

Zato birajte udice poznatijih marki proizvođača, dokazane modele koje koriste vaše kolege ili takmičari i sigurno je da nećete pogrešiti. Izbor samog modela i veličine je isključivo stvar vašeg ukusa.

Boja udice

Jedan od elemenata na koji mnogi ribolovci i ne obraćaju naročitu pažnju a može odigrati bitnu ulogu i napraviti razliku između „moglo je bolje“ dana i „odlično sam prošao“ dana na pecanju je i izbor boje udice. Nije „nuklearna fizika“ činjenica da ćemo za dublju vodu, mutniju ili tamniju vodu izabrati bilo koju boju udice i to će biti sasvim u redu, međutim kod bistrijih, plićih tokova i situacija gde je izbor odgovarajuće boje vrlo bitna stvar, potrebno je samo malo obratiti pažnju na nekoliko faktora i ne bismo trebali da imamo problema.

Prva i široko rasprostranjena kolorisanost su tamne (crne ili tamno sive) udice, koje su dobre za skoro sve uslove. I za sunčano i za oblačno vreme, i za mutnu i za bistriju vodu.  Osim njih imamo drugu najrasprostranjeniju grupu tzv „srebrnih“ ili udice boje metala. One u bistroj vodi i pri sunčanom vremenu prave veliki odsjaj u vodi i preporučljivo je izbegavati ih. Umesto njih bismo trebali da uzmemo neku tamniju boju. Dobre su za ribolov u dubokoj vodi, tamnijoj vodi, po oblačnom vremenu.

Nadalje, ukoliko pecamo na pinkija, larvu ili gliste, nije loš izbor ni udica crvene boje koja će se potpuno utopiti u boju našeg mamca. Osim njih, u prodaju se mogu naći i udice zelene i plave nijanse. Zelene takođe spadaju u tamnije udice i dobro se ponašaju kako pri sunčanom vremenu, tako i pri oblačnijem vremenu i u bistroj i u mutnijoj vodi.

Slično važi i za plavo obojene udice, koje su, ruku na srce, ipak nešto ređe kod nas u upotrebi i više se koriste pri ribolovu na moru. Postoje još i tzv. „zlatne“ udice, koje su odličan izbor pri lovu na šećerac, kukuruz ili valjak, jer se skoro savršeno stapaju sa bojom mamca.

Oblik

Kristalka
Kristalka

Ovo je tema o kojoj bi ozbiljan doktorski rad mogao da se odbrani i o ovoj temi će biti detaljno pisano u posebnom tekstu. Ovde ćemo samo uopšteno da napomenemo da razlikujemo nekoliko osnovnih oblika udica koje koristimo za fider ribolov, ali da je to sve stvar ukusa i prilično lokalnog karaktera i zavisi od navika ribolovaca. Prva i osnovna podela je na udice sa „pločicom“ i sa „okcetom“. Ukratko rečeno, ove sa pločicom su šire rasprostranjene jer su veličine u kojima se izrađuju prijemčivije lovu na fider.

S druge strane, retko da možemo da nađemo udicu sa okcetom a da je manja od 12 – 14, a to je neka gornja granica kada lovimo belu ribu. Kod method ribolova je već potpuno obrnuta situacija i tu skoro pa po pravilu se koriste isključivo udice sa okcetom (vezane na kratak predvez izrađen od upredenice; sa dlakom, trnom i sl.). Što se samog oblika tiče, neka opšta podela je na one sa dužim vratom i nešto manjeg „stomaka“, tzv. „kristalke“ i one su najčešće u upotrebi kod lova sitnije bele ribe, deverike, šljivara, i sl.

Papagajka
Papagajka

Druga grupa su udice sa nešto kraćim vratom a širim lukom (većim „stomakom“) i najčešće imaju blago savijen špic ka unutra – tzv. „papagajke“. Koriste se za veće mamce i pri lovu krupnije ribe (krupne deverike, babuške, šarana, plotice, mrene,  …). Jasno je da su izrađene od dosta deblje žice, da su veće nosivosti, da su otpornije na habanje i tupljenje. S druge strane, „kristalke“ su izrađene od tanje žice, savitljivije su, podložne pucanju i tupljenju koje najbolje možemo da prepoznamo kod mamčenja crvićima, kada im udica ne probija kožu glatko nego najpre osećamo otpor a zatim crvić puca. Takođe, ukoliko imamo nekoliko uzastopnih uzimanja mamca ali promašujemo i ne kačimo ribu znači da je udica tupa i da moramo hitno da je menjamo.

Umesto zaključka

Kao što smo već naglasili, udice su onaj deo pribora koji neposredno prezentuje naš mamac, sa kojim riba dolazi u direktan kontakt (ili ne dolazi u kontakt) koji ribu treba da zakači i sprovede je do meredova, te stoga izbor odgovarajuće udice predstavlja jedan od 3 najbitnija izbora koji moramo da uradimo kod pecanja (pored izbora mesta gde ćemo pecati i izbora gde ćemo zabacivati).

Zato je preporuka da kada odemo na pecanje kod sebe imamo spremljenu veću količinu vezanih udica raznih veličina, oblika i dužina predveza. Odabir prave udice vezan je isključivo konkretno za određeni dan i to konkretno pecanje, jer ono što vam je koliko juče davalo odličan rezultat danas već može da bude potpuni promašaj na istom mestu, sa istom hranom i mamcima.