Feeder.rs

Najloni za ribolov feeder tehnikom

Izbor odgovarajućeg najlona je posle izbora odgovarajuće udice možda i najbitniji trenutak pri sklapanju adekvatnog sistema. Možemo pogrešiti kod izbora veličine i oblika mašinice, možemo uzeti prekratak ili predugačak štap, pretešku hranilicu i sve to nekako možemo da „ispeglamo“ na pecanju i prilagodimo se. Ali ukoliko izaberemo pogrešan najlon, pecanje se može pretvoriti u pravi pakao. Zato pođimo redom da bismo dali odgovore na najčešća pitanja pri izboru najlona.

Vrste najlona

Monofil najlon
Monofil najlon

U naslovu teksta stoji „Najloni“ a misli se na zbirnu imenicu koja pod sobom podrazumeva sve vrste Fishing line kojim možemo da pecamo feeder tehnikom a tu spadaju prave najloni (tzv. monofili) ali i upredene strune (upredenice, Eng. – braided line, braid) i još neke materijale, kao npr. nanofil ili fluorokarbon.

Najčešće rasprostranjeni su klasični najloni (monofili) koji predstavljaju prvi izbor najvećeg broja fideraša kod nas. Na tržištu postoji veliki broj proizvođača koji u svojoj gami imaju određene modele koji na sebi nose naznaku „Feeder“ ili „Method“ ili „Match“.  Za koji god da se odlučite nećete pogrešiti. I ovo je možda jedini deo opreme gde taj prefiks „Feeder“ u nazivu zaista i determiniše pravu namenu i daje nam dobru smernicu prilikom odabira najlona. Pre svega zbog određenih karakteristika koju takvi najloni nose sa sobom. Tu najpre mislimo na elastičnost (istegljivost) takvih najlona, pojačanu nosivost u odnosu na svoj poprečni presek („debljinu“ ili „jačinu“), otpornost na habanje i krzanje kao i jačinu na čvoru.

Nanofil
Nanofil

Dobar najlon za fider ribolov mora biti elastičan, ne sme da se upreda, treba da je srazmerno jak u odnosu na svoju debljinu, da bude otporan na krzanje i da ima dobru nosivost i jačinu na čvoru. I sve ove karakteristike su gotovo podjednako bitne. Naročito elastičnost i jačina na čvoru.

Elastičnost zbog velikog broja zabacivanja tokom samo jednog pecanja, gde najlon, posebno njegovih poslednjih metar do tri metra, trpe izuzetna opterećenja, i sposobnost povratka u početno, neistegnuto stanje. Jačina na čvoru je izuzetno bitna jer znamo da je jedan sistem onoliko jak koliko njegova najslabija tačka a to je upravo na čvoru, kojih često imamo i nekoliko na sistemu.

Pojačana nosivost relativno tankih najlona (u fider ribolovu koristimo najlone debljine od 0.14 mm do maksimalnih 0.22 – 0.25 kod method ribolova) postignuta je modernom tehnologijom  i inovacijama u proizvodnji legura i načinu izrade. Tako današnji 0.18 najloni lagano imaju nosivost kao nekadašnje Zlatne kornjače debljine 0.30.

Osim najlona, sve širu primenu u fider ribolovu nalaze i upredenice, bilo kao šok lideri bilo kao osnovni „najloni“. Naročito takmičari vole da koriste tanke upredenice jer kod njih je istezanje nula i fantastično detektuju i najsitniji pomeraj udice i sistema. Takođe, zabačaji sa upredenicom su precizniji.

Tanje upredenice imaju znatno veću nosivost nego monofili (klasični najloni) iste debljine. Do skoro su upredenice koristili skoro isključivo varaličari i šarandžije za spod (prihranjivanje) ali od skora u priboru svakog ozbiljnijeg fideraša možemo naći barem jedan sistem gde osnovni najlon čini upredenica.

Odličan primer izbora upredenice pre nego monofila je kod pecanja na jakoj vodi sa težim hranilicama, gde bismo za te uslove morali da biramo monofil debljine 0.18. 0.20 ili deblji a upredenica već od 0.10mm nam može odraditi posao. Ne treba ni spominjati koliko manji otpor toliko tanja upredenica pravi jakom vodenom toku i koliko lakša hranilica će taj sistem držati u mestu. I kada to pomnožite sa 100-150-200 + zabačaja u toku pecanja, eto ogromne razlike. Upredenice međutim imaju i svoje mane u odnosu na monofile, ali o tome ćemo u tekstu u kojem ćemo detaljnije pisati o upredenicama.

Još jednu vrstu najlona treba da pomenemo, a to su fluorokarboni. Međutim, kod nas se oni najčešće koriste za predveze, mogo ređe kao osnovni najlon i zbog toga će i o njima biti više reči u posebnoj temi o predvezima.

Debljina najlona

Izbor debljine najlona za feeder ribolov diktiran je nekim faktorima i prilično je jednostavna stavka kada smo se već odlučili na kojoj vodi, sa kojim štapom i kojom udicom ćemo ciljano loviti određenu vrstu ribe. Poenta je da uvek idemo na optimalno najtanju varijantu a da je i dalje sigurno da najlon neće pucati pri zabačaju i da nećemo gubiti ribu zbog pretankog ili predebelog najlona.

Proporcionalno težini hranilice, daljini zabačaja, jačini toka, ciljanoj vrsti ribe se i odlučujemo za tanji ili deblji najlon. Jači štap, teža hranilica, krupnija ribe = deblji najlon. Sitnija riba, finiji pribor, lakše hranilice = tanji najlon. Treba napomenuti još i to da riba ne dolazi u neposredan kontakt sa osnovnim najlonom tako da ukoliko malo i predimenzioniramo nećemo mnogo pogrešiti. Barem ne toliko koliko možemo da pogrešimo ukoliko izaberemo pretanak.

Takođe, ne smemo da smetnemo s uma da deblji najloni prave i veći otpor vodenom toku tako da će nam sa debljim najlonom biti potrebna i teža hranilica da bi nam sistem stajao na željenom mestu i da ga voda ne bi kotrljala. Ukoliko bi postojala neka univerzalna debljina s kojom ne bismo pogrešili na većini naših voda i sa većinom riba koje pecamo, to bi bilo verovatno 0.18, s kojim možemo bezbedno da zabacujemo 40g hranilice.

40g hranilice su neke najuniverzalnije težine koje mogu da stoje u mestu i na Tamišu i na Tisi, i na delovima Save i Dunava sa mirnijim tokom. Za kanale, bare i jezera, gde pecamo sa 15-20 do 30g hranilicama, 0.16 je sasvim pristojan izbor. Za komercijalne, šaranske revire, jak tok Dunava i Save, gde bacamo 60 ili 80g hranilice 0.22 ili 0.25 su mnogo primereniji izbor.

Boja najlona

Nekada su u ponudi postojale dve, maksimum tri osnovne boje najlona. Danas rafovi radnji izgledaju kao duga. Sa polica šljašte žuti, zeleni, plavi, narandžasti, crveni, kamuflažni najloni. Izbor je zaista ogroman. Kako izabrati pravu boju? To je faktor koji može a ne mora da utiče na uspeh u ribolovu. To pre svega zavisi od sistema koji koristimo. Ukoliko pecamo sa dužim predvezom, gde je osnovni najlon udaljen od mamca pola metra ili više, bilo koja boja najlona će biti sasvim OK.

Međutim, drečavo narandžasti najlon u bistroj vodi sa ultra kratkim predvezom naravno neće predstavljati dobar izbor. Ali valja znati da na dubinama većim od 7 metara, sa prosečnom bistrinom vode, riba svaku boju vidi kao sivu.

Za određene tehnike ribolova (npr. varaličarenje) drečavo obojene strune i najloni su od vrlo velika pomoći jer u svakom trenutku pecaroš vidi kuda vodi svoj mamac. Takođe, kod noćnog pecanja šarana je dobro imati na mašinicu namotan fluorescentno žuti ili narandžasti najlon, jer tokom zamaranja ribe tačno vidimo gde smo i možemo da izbegnemo spadanje ribe.

Međutim, to su sve ekstremni i posebni uslovi, sa kojima se prosečni fideraš retko ili skoro nikad ne sreće. Zato je za najveći broj slučajeva najbolje izabrati najlon neutralne boje. Bilo transparentan (providan) bilo svetlo sive ili svetlo zelene boje. Često možemo da vidimo kolege koji pecaju sa svetlo braon, „cigla boje“ ili čak crnim najlonima.  Osim poslednjeg, za sve možemo reći da su univerzalno primenjivi za sve vremenske uslove i sve uslove na vodi i doba godine.

Starost najlona

Starost najlona je jedan od elemenata koji mnogi ribolovci neopravdano zanemaruju pa im je posle uvek neko drugi ili nešto drugo krivo što su izgubili ribu života. I tu ne mislimo samo na starost najlona u odnosu na trenutak u vremenu kada je on namotan na mašinicu, nego i na starost najlona po pitanju datuma proizvodnje u odnosu na trenutak kupovine, vremena stajanja u radnji, izloženosti suncu, visokim ili niskim temperaturama u nekom magacinu, šupi, podrumu, …

Na osnovne karakteristike najlona (nosivost, otpornost, elastičnost, …) vremenski uslovi kao i sam protok vremena imaju izuzetno naglašen uticaj. Čak i u najoptimalnijim uslovima odlaganja najlon, tokom vremena koji provede namotan na kalem, se suši i gubi na elastičnosti, menja  mu se struktura materijala, najpre samo površinski a protokom vremena i strukturalno. Opada mu nosivost, puca pri vezivanju čvorova itd.

Zato, pri kupovini najlona obratite pažnju na sledeće stvari: datum proizvodnje ako već nije utisnut na samo pakovanje, treba da je utisnut na kutiju iz koje je izvađen najlon. Ukoliko sumnjate u „svežinu“ najlona zamolite prodavca da vam pročita te podatke sa kutije. Ukoliko nema tu kutiju, to je već dobar pokazatelj da je odavno izložen i ko zna koliko dugo taj najlon već stoji na polici. To ne mora apriori da znači da taj najlon više uopšte ne valja, ali zasigurno znači da mu karakteristike više nisu identične onima istaknutim na pakovanju.

U širokom luku izbegavajte najlone koji su stajali izloženi u izlogu radnje. Sunčevi UV zraci su najefikasniji uništitelji svakog najlona. Izbledele kutije, izbledela slova na pakovanju su sigurni pokazatelji da je na taj najlon sunce delovalo i da on više nije za Vas. Iako su najloni namenjeni za pecanje, dakle da svoj radni vek provedu u vodi, na njih vlaga ipak negativno utiče.

Košmar
Košmar

Nemojte kupovati najlon koji je duže vreme bio skladišten u nekom vlažnom i memljivom podrumu, jer sigurno više nije onakav kakav bi trebalo da bude. Neka vam uđe u naviku da po završetku pecanja, nakon poslednjeg zabačaja kada izvlačite sistem, parčetom krpice obrišete najlon na taj način, što ćete jednom rukom pridržavati štap kod prvog (najdebljeg) provodnika a kažiprstom i palcem držati parče krpice kojom ćete „uštinuti“ najlon i tako ga namotati na mašinicu. Iznenadićete se koliko prljavštine i masnoće ćete na taj način pokupiti sa najlona i koliko ćete, ukoliko vam to pređe u naviku, produžiti radni vek najlona.

Takođe, neka vam pređe u naviku da po završetku svakog pecanja prosto odsečete poslednjih 3 metra najlona. To je onaj deo najlona koji je tokom pecanja trpeo najveće opterećenje na istezanje i koji više nema ista svojstva kao ostatak najlona i značajno mu je smanjena nosivost. Time ćete bez brige za gubitkom ribe započeti sledeće pecanje i u mnogome ćete smanjiti opasnost od loma vrha štapa nastalog usled namotavanja istegnutog i ufrćkanog najlona oko špica štapa.

Zaključak

Još jednom da naglasimo, jedan sistem je onoliko jak koliko njegova najslabija karika.  U našem slučaju je to, posle predveza, osnovni najlon. Zato nemojte štedeti pri kupovini najlona i bolje se opredelite za poznatije marke ili se prosto raspitajte kod kolega ili takmičara koje najlone koriste za osnovni najlon i za predvez i bez bojazni kupite isti takav. U nekoliko debljina, za različite uslove.

Neka vam pređe u naviku da s vremena na vreme poslednjih nekoliko metara najlona koji najčešće leži na dnu ili prelazi preko dna provučete između kažiprsta i palca da biste proverli da li ima oštećenja i ukoliko ih uočite, odmah odsecite oštećeni deo. Takođe, nakon svakog pecanja odsecite vršnih nekoliko metara da vas na sledećem pecanju glava ne boli. I podrazumeva se, taj odsečeni najlon ne ostavljajte za sobom na obali, jer može biti fatalan za ptice i drugu floru i faunu!