Prvi feeder štap koji ćete kupiti je u stvari i najvažniji fider koji ćete ikad kupiti. Od njega zavisi da li ćete se u ovu tehniku trenutno zaljubiti ili ćete se zapitati “šta je to što ja ne vidim, a da je hiljade drugih pecaroša privuklo i nateralo da se preorijentišu na ovu tehniku?”
Ne mogu ni približno da kažem koliko me je novozainteresovanih fideraša tokom poslednjih deset godina pitalo “Koji feeder mi preporučuješ da kupim?”. Ideja za nastajanje ovog teksta je proistekla upravo s ciljem da se pomogne svima koji imaju želju da kupe svoj prvi feeder a da ne dođu u situaciju da se onim što su izabrali razočaraju u ovu prelepu tehniku ribolova.
Postavite sebi pitanje
Iako se u nekoj formi komunikacije smatra nepristojnim na pitanje odgovarati pitanjem, da bi se dao iole pošten i precizan odgovor na pitanje o kupovini prvog fider štapa, od potencijalnog kupca se mora “izvući” nekoliko presudno bitnih informacija.
Zapitajte se:
– na kojoj/kakvoj vodi planiram najčešće da pecam fiderom?
– koju vrstu/veličinu riba planiram najčešće da pecam?
Ukoliko makar na jedno od ovih pitanja može, pre svega, samom sebi da da odgovor, potencijalni novi fideraš je već rešio više od pola nedoumica. Na osnovu odgovora na ova pitanja, davanje preporuke za izbor svog prvog fidera je mnogo lakše a paleta opcija se značajno sužava.
Naravno, varijanti i kombinacija je i dalje mnogo i idealan savet je i dalje teško dati, ali ovaj tekst treba shvatiti kao smernicu u kom pravcu treba da teče razmišljanje pri izboru konkretnog modela. Da bi smernice bile što jasnije, preporuke za izbor štapa ćemo podeliti prema odgovorima na gore postavljena pitanja.
Izbor štapa za stajaće vode
Ukoliko budući fideraš najveći deo vremena provodi na svom omiljenom jezeru blizu mesta prebivališta, ili na nekoj bari ili šljunkari, izbor štapa bi terbao da padne na one sa manjom težinom bacanja koji na sebi nose oznake Light ili Medium. Osim ukoliko nije neophodno ciljano zabacivati izuzetno daleko ili je ciljano orijentisan na pecanje krupnih šarana i amura na omiljenoj vodi. U tim slučajevima bi trebao da izabere štapove sa oznakom Method, Pellet ili Carp (feeder).
Ukoliko na ovakvim vodama ciljano želi da peca sitniju belu ribu na manjim razdaljinama, idealan izbor bi bio neki Picker. Izbor Light ili medium štapova će nam omogućiti zabacivanje hranilica od 20 do 50g na relativno velike daljine (do cca 50-60m) što će pokriti veliku većinu situacija na vodi.
Method ili Pellet štapovi će method hranilice koje se pune iz kalupa i pellet hranilice (lubeničarke) takođe moći da zabacuju bezbedno i bez rizika po oštećenje blanka takođe na razdaljine od 50+ metara, što će biti sasvim dovoljno za najveći broj situacija sa kojima možemo da se sretnemo na velikoj većini ovih voda. Izuzetak su situacije kada su potrebni izuzetno daleki zabačaju ili je ribu potrebno dići na površinu zbog priobalnog pojasa trave.
U tim slučajevima možemo da izaberemo nešto duže štapove od standardne dužeine od 360cm. Oni mogu biti dužine 390, 420 ili posedovati prolungu – poseban, 4. segment štapa, uz pomoć čijeg stavljanja na štap njegova dužina povećava sa 360 na 390 ili 420.
Picker štapovi su najčešće deklarisane težine bacanja (CW – Eng: Casting weight) od 10-30g i izuzetno su osetljivi pa se njihova kupovina preporučuje za manje i pliće stajaćice gde ćemo koristiti hranilice od cca 20g i zabacivati ne dalje od nekih 30m.
Izbor štapa za tekuće vode
Ukoliko budući fideraš najveći deo vremena provodi pecajući na nekom rečnom toku blizu mesta prebivališta, bilo ona brža tekućica mrenskog regiona ili donji tok neke veće ravničarske reke, izbor štapa bi trebao da padne na one sa nešto većom težinom bacanja i nešto krućom akcijom. Ovde moramo da zastanemo na trenutak i jedom za svagda razrešimo nedoumicu oko Težine Bacanja (CW) i Akcije štapa.
Težina bacanja štapa definiše najmanju preporučenu do najveće preporučene težine otežanja koje se može bezbedno s njim zabacivati.
Najčešće je proizvođači ističu na štapovima sa oznakom CW i izražena je ili u gramima ili u librama (uncama) sa oznakom Oz. Nešto ređe su te oznake izražene kroz debljinu predveza čija upotreba se preporučuje uz taj štap.
Akcija štapa predstavlja njegovu elastičnost ili “brzinu”. Po tom parametru se štapovi dele na “Brze”, “Srednje brze” ili “Spore” (parabolične akcije). Često se ova podela proširuje na 4 ili 5 kategorija umesto ove tri, što nam daje još precizniji uvid u “ponašanje” štapa pod opterećenjem.
Štapovi sa nešto većom težinom bacanja nose oznake MH (Eng – Medium Heavy), H (Eng – Heavy) ili XH (Eng – Extra Heavy) a neretko i Barbel (Eng: Barbel – Mrena) i sa njima ćemo moći da zabacujemo hranilicu veće težine, neophodne da ostane u mestu pod pritiskom vodene struje.
U obzir pri izboru treba uzeti i element daljine zabačaja odnosno širinu tekućice na kojoj najčešće planiramo da pecamo, jer u zavisnosti od toga će i količina zabačenog najlona biti izložena sili potiska vodene struje. Ukoliko znamo činjenicu da se donji slojevi vode kreću znatno sporije od viših i površinskih slojeva, pri izboru štapa za pliće tekućice (do 2m dubine) možemo da se opredelimo za štapove nešto manje težine bacanja.
Ukoliko pecamo pretežno na reci sa relativno velikom dubinom, od 5-6m pa na više, izbor bi trebao da padne na one sa nešto većom težinom bacanja i nešto kruće štapove, jer u tim uslovima, velika količina najlona je izložena vodenoj struji pa često ni hranilice od 60g ne mogu da ostanu na željenom mestu.
Pri pecanju na Dunavu nam često ni hranilice od 100g nisu dovoljne da zadrže sistem u mestu čak i na relativno malim daljinama od 30-ak metara. Za takve uslove nam već treba štap sa oznakom XH ili XXH ukoliko su neophodni još dalji zabačaji i koristimo hranilice od 120+g.
Naravno, to su već ekstremne situacije i vezane za lov onih vrsta riba koje vole da borave u jakom toku daleko od obale. Najčešće ćemo ipak pecati u nešto blažim uslovima gde je hranilica od 60g sasvim dovoljna pa proporcionalno tome izbor štapa može biti neki sa oznakom H. Ti štapovi su idealan izbor za Savu, Tisu, Tamiš, Morave,…
Da bismo dodatno smanjili količinu najlona izloženog pritisku vodene struje, poželjno je da štap bude nešto veće dužine od standardnih 360, tako da su idealan izbor oni od 390 ili čak 420cm. I samo pozicioniranje štapa u ovim uslovima može odigrati presudnu ulogu.
Visoko postavljen štap rezultira time, da najlon ulazi u vodu dalje od obale i time omogućava upotrebu hranilice manje težine koja i dalje “drži dno”. U tom slučaju možemo izabrati štap manje težine bacanja, što će nam omogućiti još efikasniju detekciju trzaja.
Dakle, duži štap manje težine bacanja biće upotrebljiviji nego kraći štap veće težine bacanja pri istim uslovima na vodi.
Posebnu grupu štapova predstavljaju štapovi namenjeni ribolovu na komercijalnim revirima. Na žalost, današnje stanje ribljeg fonda kod nas je takvo, da ukoliko neko želi da se okuša u borbi sa šaranom od 5+ kilograma a da nema nedelju dana slobodnog vremena za kampanju sa pripremanjem mesta na nekoj divljoj vodi, prinuđen je da izabere neki od malobrojnih komercijalnih revira.
Za uspešnu borbu sa šaranima sa komercijalnih revira potrebni su nam štapovi sa relativno malom težinom bacanja ali “žilavom kičmom”, koji uspešno mogu da se izbore sa begovima krupnih riba. Mnogi proizvođači u ponudi svojih štapova imaju modele sa oznakom “Method” ili “Pellet”. Takvi štapovi su dobar izbor ukoliko većinu svog ribolovnog vremena provodimo pecajući na komercijalnim revirima.
To su mahom manje ili veće stajaće vode, pa su i težine hranilica koje zabacujemo tome prilagođene. Izuzetak su izrazito velike vodene površine gde su neophodni izuzetno daleki zabačaji od 80 ili 100+ metara. Međutim, i za takve uslove postoje rešenja, o čemu će biti više reču u nastavku teksta.
Vrsta i veličina ciljane ribe
Ovaj aspekt je manje-više u direktnoj sprezi sa vodom na kojoj ćemo najčešće pecati. Izuzetak su komercijalni reviri. Na manjim ili srednje velikim stajaćicama, očekivane vrste riba su najčešće deverika, babuša i bodorka. Pošto žive u vodi gde ne moraju celog života da se bore sa vodenom strujom i (najčešće) hrane imaju u izobilju pa za njeno traženje ne moraju da troše veće količine energije, najčešće nisu na udici toliko jaki borci kao njihovi rođaci koji žive u rekama.
Shodno tome, ni štapovi namenjeni njihovom pecanju ne moraju biti posebno jaki i žilavi. Takođe, težine bacanja ne moraju biti velike usled nepostojanja vodene struje koja će nam nositi sistem. Zato izbor štapova za ovakve ribe treba da bude Light ili Medium.
Tim pre, što deverike imaju izrazito mekana usta, pa upotreba previše jakih i oštrih štapova može da rezultira velikim brojem izgubljenih riba. Izbor ovakvih štapova (Light i Medium) nikako ne treba da znači da na njih ne možemo da lovimo šarana na stajaćicama. Šta više!
Zamaranje krupnog šarana na fin i lagan pribor pričiniće nam zadovoljstvo koje ćemo dugo pamtiti. Jedino što treba da uradimo je da stavimo nešto deblji osnovni najlon i jači predvez.
Za ciljani lov mrene, šarana, krupnih skobalja i deverika u tekućim vodama najbolji izbor će biti XH (Extra Heavy) ili H (Heavy) štapovi. Pri lovu onih vrsta koje vole jače i dublje rečne tokove i gde je upotreba hranilica od 80, 100 ili više grama neophodno, potpuno bi besciljno i vrlo opasno bilo koristiti štapove označene sa Medium ili Light. Što zbog nemogućnosti zabačaja teških hranilica što zbog nemogućnosti postizanja željene daljine zabačaja.
Osim toga, ovakvi štapovi su najčešće i nešto sporije akcije pa bi se usled pritiska vodene struje toliko savijali da bi detekcija trzaja bila gotovo nemoguća. Za mrenu i šarana na Savi ili Dunavu, gde upecani primerci često prelaze težinu od 3 ili čak 5 kilograma, izabrani štap mora imati jaku i žilavu “kičmu” i prilično veliku težinu bacanja.
Za Moravske i Savske skobalje ili Tiske deverike ćemo se odlučiti za štapove nešto manje težine bacanja i relativno mekše “kičme” jer nije potrebno bacati toliko teške hranilice na tako velike daljine kao npr. na Dunavu.
Za ciljani lov sitnije bele ribe, a tu se podrazumevaju primerci od 100-ak grama do maksimalno 1kg, idealan izbor bi bili picker štapovi ili neki kraći light feeder. Na žalost, situacija na našim vodama je takva da je kapitalnih primeraka sve manje i ako se nastavi ova tendencija smanjenja ribljeg fonda, uskoro ćemo se svi preorijentisati na pecanje “dlanara” i “leptirki” na picker štapove.
Utešno je to, da izborom ovakvih štapova, izborom osnovnog najlona od 0.16mm i predveza ne debljeg od 0.12, čak i pecanje ovako sitnih riba može predstavljati pravo zadovoljstvo.
Izuzeci i prilagođavanje
Pažljivi čitaoc je primetio da je u tekstu često korišćena fraza “…najveći deo vremena provodi…”. Međutim, šta raditi u situacijama kada se kupi štap za određenu vodu (i ribu) na kojoj najčešće peca, ali se nađe na vodi za koju je taj štap neadekvatan? Za to postoje neka rešenja koje ćemo navesti kroz konkretne primere.
Prvi primer:
Kupili smo štap za pecanje na jačim rečnim tokovima a otišli smo da pecamo na nekom jezeru. Ukoliko se ne prilagodi pribor, doći ćemo u situaciju da gubimo veliki broj zakačenih riba usled krutosti štapa. Rešenje ja upotreba fider gume kao spoja između osnovnog najlona i predveza. Fider guma će preuzeti ulogu nedostajuće elastičnosti štapa i efikasno amortizovati trzanja ribe koja mogu rezultirati kidanjem tankih i osetljivih usta deverike ili bodorke.
Drugi primer:
Kupili smo štap kojim najviše pecamo na nekom jezeru ili stajaćici. Dakle mekan štap manje težine bacanja a otišli smo na reku gde je potrebno zabacivati nešto teže hranilice na veću daljinu. Rešenje ovog problema je upotreba šok lidera od upredene strune. Upredenica je veće nosivosti od monofila iste debljine pa će i zabacivanje veće hranilice biti moguće. Tehnika zabacivanja je ovde od ključnog značaja, gde je lagan i progresivan zamah jedino rešenje.
Osim toga, štap ćemo pozicionirati tako da je postavljen što više da bi se maksimalno smanjio pritisak vodene struje na najlon. I ugao zabacivanja sistema treba prilagoditi, pa ćemo sistem zabacivati nizvodno u odnosu na poziciju sa koje pecamo pod ulom od 60-45°.
Naravno, cilj pecanja u ovakvim okolnostima je da pokušamo da privučemo ribu nešto bliže obali od onoga gde je realno očekivati da se ona nalazi.
Takođe, možemo da probamo tehniku pecanja “sa stomakom” koji će nam omogućiti upotrebu hranilica manje težine nego prilikom klasičnog pozicioniranja sa zategnutim najlonom. O pecanju sa stomakom će biti detaljnije reči u posebnom tekstu.
Cena
I konačno poslednji aspekt pri izboru štapa koji se, na žalost, ne može zaobići je cena. Pri uzimanju ovog činioca u “jednačinu” o izboru štapa moramo biti načisto sa činjenicom da “koliko para – toliko i muzike”. Prosto nije realno očekivati da sa štapom od 20-ak Evra doživimo vrhunski užitak i da osetimo sve prednosti pecanja na feeder.
Ali, da li i takav štap može da odradi posao? Može! Posebno treba skrenuti pažnju apsolutnim početnicima da ni u kom slučaju ne kupuju štap visokog cenovnog ranga. Barem u slučaju ukoliko nisu nikada ranije imali feeder štap u rukama i ne umeju njime da barataju.
Tu pre svega mislimo na tehniku zabacivanja. Zabacivanje fiderom je sasvim drugačije od zabacivanja plovka ili varalice, gde se zabačaj vrši kraćim i odsečnijim trzajevima ili kraćim zamasima. Za tehniku zabacivanja feederom je potrebno određeno vreme da bi se stekao osećaj. I taj osećaj varira od štapa do štapa. Ali se svodi na zamah sa progresivnim ubrzavanjem do trenutka otpuštanja najlona.
Potrebno je malo vežbe da bi se ušlo u rutinu. A greške su česte i gotovo neizbežne. I takve greške sa skupim štapovima su skupe greške.
Zato za izbor prvog fider štapa uvek preporučujemo neki od srednjeg ili nižeg cenovnog ranga, sve dok tehnika zabacivanja “ne uđe u krv”. I tek nakon otpecane jedne sezone sa takvim štapom, kada se stekne uvid u sve prednosti fidera, kada se otkriju sve čari kombinovanja prihrana, mamaca, varijante sistema i prilagođavanja situaciji možemo da preporučimo kupovinu “više klase”. A i takav, jeftiniji fider, uvek je bolji izbor za pecanje sa hranilicom nego makar i najbolji i najskuplji varaličarac, meč štap ili šaranski parabolik.
Pri tom ne zaboravite i činjenicu da ribu ne lovi štap nego ribolovac!
Da za kraj raščistimo još jednu dilemu: lagan i jak štap, osetljiv a istovremeno sa žilavom kičmom prosto ne može biti jeftin. Za izradu blanka sa takvim karakteristikama koriste se skupi i moderni materijali koji neminovno iziskuju povećanje cene.
S druge strane, kupovina najjeftinijeg modela koji postoji može da rezultira kontraefektom, gde će se potencijalnom fiderašu smučiti tehnika u kojoj “pritku za paradajz” tešku 450g mora da zabacuje na svakih nekoliko minuta.
Konačni savet
Kupite bilo koji fider koji možete da priuštite a da je na preporuku iskrenog i poštenog prodavca ili prijatelja, koji je već iskusniji fideraš. Kupovina očuvanog i polovnog fidera od prijatelja ili poznanika može biti i ponajbolji izbor. On vam može dati savet i iskren utisak kako se dotični štap pokazao i za šta ga je i kako koristio. A vi svoj izbor željenog štapa značajno možete suziti rukovodeći se ovim smernicama.