Feeder.rs

Izbor feeder mašinice

Izbor mašinice za feeder tehniku je neuporedivo lakši zadatak od izbora samog štapa. Upravo zato mnogo manje pažnje treba posvetiti izboru mašinice (a time i novca) jer će nam i prosečna mašinica sasvim dobro odraditi posao. Može se reći da se uloga mašinice svodi na skupljanje i skladištenje najlona pri zabačaju i izvlačenju sistema ili ribe.

Naravno, za najzahtevnije vidove ribolova (uglavnom tu mislim na lov šarana na komercijalama i pecanje na velikim daljinama) je potrebno malo više pažnje obratiti na izbor mašinice i na neke od njenih karakteristika, o kojima će ovde biti reči. Bez obzira što mnogi proizvođači na neke svoje (time i neopravdano skuplje) modele stavljaju oznake i reklamiraju ih kao “Feeder” ili “Method”, nama će posao odraditi skoro svaka mašinica. Naravno, postoje neki osnovni preduslovi i karakteristike koja bi ona morala da zadovolji.

Veličina

Mašinica pre svega treba da je veličine koja odgovara izabranom štapu. Većina ribolovaca koja se tek odlučila da uđe u feeder vode verovatno već ima neku mašinicu koju je odredio da montira na štap koji će kupiti. U tom slučaju je najbolje da dotičnu mašinicu ponese sa sobom kada krene da bira svoj prvi feeder štap. Tako će najbolje moći da utvrdi da li je ona odgovarajući izbor ili će morati da za taj štap izabere neku drugu, od već postojećih, ili će ipak kupiti neku adekvatniju. Greška koja može da se napravi a treba je izbeći je vezana je za uverenje koje su stekli na osnovu raznih priča i filmića: fider = fini robolov = fini pribor!

60g hranilica
60g hranilica

Prvi deo jednačine zasigurno stoji, ali problem nastaje kod drugog dela. Iz te zablude može da usledi kupovina preslabe mašinice koja neće moći da odraditi pred nju postavljeni zadatak. Ovim nikako ne želim da kažem da fider NIJE I ultra lak ribolov, ali vrlo često on to nije! Peca se, istina, sa bitno finijim priborom nego sa klasičnim dubinjacima ili kod modernog šaranskog ribolova, ali ni u tom smeru ne treba preterivati.

Primera radi, celodnevno zabacivanje i izvlačenje hranilice (što često znači više od 150-200 puta) hranilice od 50-60g sa 50 ili više metara na ozbiljan test će staviti svaku, pa i najbolju mašinicu.

Upravo zbog toga bi mašinica trebala da bude čak i za nijansu veća/jača nego što ste inicijalno pomislili. Veličina od 3000 (po Šimanu) je neka donja granica ispod koje ne bi trebalo ići. To su uglavnom mašinice koje primaju oko 100 metara najlona debljine 0.30mm. Izuzetak su one opremljene plitkom, tzv. meč špulnom, čiji kapacitet je po pravilu znatno manji. Najuniverzalniji izbor bi bila mašinica veličine 4000.

Pored toga, poželjno je da mašinica bude opremljena sa dve špulne. Idealno bi bilo da aluminijumska bude plitka (tzv. meč) a grafitna (plastična) klasične dubine, tj. kapaciteta. Kod skupljih modela su obe špulne aluminijumske ili ih ima i više (po 3 i više špulni).

Sasvim konkretno, ukoliko smo izabrali picker štap, mašinica je poželjno da bude veličine do 3000. Za srednje teški fider ribolov, štapovima klase M, MH ili H, idealne bi bile mašinice veličine 4000. Za XH i XXH feeder štapove ili ciljani šaranski ribolov na komercijalama, poželjne su još veće i robusnije mašinice veličina 5000 ili čak 6000.

Kočnica

Sledeći jako bitan parametar pri izboru mašinice je njena kočnica – dril. Sam izbor prema vrsti kočnice kojom je mašinica opremljena je isključivo stvar ukusa. Neko više voli mašinice sa prednjom kočnicom, neko sa zadnjom, neko one sa borbenom kočnicom a neko sa bait-runnerom. Neke od njih su ipak više a neke manje pogodne za određene vrste i tehnike feeder ribolova.

Tako na primer, mašinice za zadnjom kočnicom, inicijalno dizajnirane za meč tehniku, mogu biti dobar izbor za picker štap ili neki light feeder, gde je od presudnog značaja vrlo precizno podešavanje drila. Još preciznije i finije podešavanje možemo postići ukoliko je mašinica opremljena borbenom kočnicom.

Međutim, u najvećem broju slučajeva će nam klasična mašinica sa “samo” prednjim drilom odlično odrađivati posao. Ovde treba napomenuti i da je konstrukcijsko/tehničko rešenje znatno prostije kod mašinica sa prednjim drilom, te je i njihovo održavanje i servisiranje daleko jednostavnije i jeftinije.

Ukoliko neko baš preferira mašinice sa borbenom kočnicom, pri njenom izboru treba biti znatno oprezniji. Jeftiniji modeli sa ovakvim tipom kočnice su dobri samo za izbegavanje. Izrada pouzdane i precizne borbene kočnice umnogome poskupljuje mašinicu a pitanje je koliko ćete zaista puta imati potrebu da koristite borbenu kočnicu i šta to sa njom više možete da uradite u odnosu na klasičnu kočnicu?

Po meni, bolje je dati koji Dinar ili Evro više i kupiti mašinicu sa odličnom prednjom kočnicom nego dati mnogo Dinara ili Evra više i kupiti mašinicu sa zaista dobrom i potpuno funkcionalnom borbenom kočnicom.

Što se mašinica sa bait runner-om tiče, tu su mišljenja podeljena. Neki smatraju da mašinice sa baitom uopšte nisu namenjene fider tehnici a neki smatraju njihovo korišćenje neizostavnim, ukoliko se često peca šaran na komercijalnim revirima. Ovo se pre svega odnosi na situacije kada se peca sa dva štapa, što je tu i najčešći slučaj.

Neretko na takvim vodama krupnije jedinke kreću da se hrane u cugovima. Zato se može desiti da istovremeno ribe udare na oba štapa. Tu bait runner može da postane bukvalno spas za pribor. Naravno, isti efekat može da se postigne i otpuštanjem drila na drugoj mašinici, dok se na jednom borimo sa upecanom ribom.

Jedina razlika je u tome, što je više vremena potrebno da se mašinica sa klasičnom kočnicom dovede u “radno stanje” dok je za to kod mašinica sa bait runnerom dovoljan samo mali okret ručice. Ukoliko se na pecanje na komercijalne revire odlazi samo nekoliko puta u sezoni dok na većini ostalih posećujemo “divlje vode”, izbor ovakve mašinice je suvišan. 

Kuglični ležajevi

Sledeća jako bitna stvar o kojoj mora da se povede računa a može bitno da utiče na cenu i izbor mašinice je čuveno pitanje “broja lagera” (Eng. – Ball bearing). Hajde da razbijemo jedan urbani mit! Ovde je vrlo slična situacija kao npr. sa brojem piksela kod izbora kamere ili količinom konjskih snaga kod izbora automobila. Džabe mnogo megapiksela ukoliko je optika u aparatu loša. Džaba i mnogo konjskih snaga ukoliko je vozilo teško tri tone ili ima loše gume ili loše kočnice ili ti konji imaju tri noge.

Nemojte NIKAD da se rukovodite brojem lagera pri izboru mašinice! Da, poželjno je da ih ima! Koliko? Barem 3 ili 4. Ali suština leži u tome gde su oni raspoređeni i od čega su izrađeni. To su njihove zaista bitne karakteristike, a ne njihova brojnost. Ne mora da znači da mašinica sa 10+1 ležajeva bude i obavezno bolja od mašinice sa „samo“ 3+1 ležajeva.

Izuzetak čine mašinice poznatijih i velikih brendova ili one koje u svom pakovanju poseduju šemu gde je tačno naznačeno gde se tih 10+1 lagera nalazi i od čega su izrađeni. Ukoliko su svi od metala, ta mašinica neće biti ispod 100 i više Evra (a najčešće i mnogo više).

Zilion kugličnih ležajeva
Zilion kugličnih ležajeva

Razni proivođači sa Dalekog istoka umeju da nazovu ležajem i razne limene, aluminijumske ili plastične prstenove, šajbne, podloške… a to svakako da uopšte nisu ležajevi. Zato ne treba verovati  apriori svemu što piše na kutiji! Bitni ležajevi na mašinici su: na rolnici, na rotoru i na ležištu ručice kao i onaj nepovratni (koji se obeležava sa “+1”).

Ostali su svi ili šminka ili se dodaju samo modelima sa specijalnim namenama za što uglađeniji rad i smanjenje trenja i potrošnje delova. Neke od najpopularnijih i kod mnogih fideraša omiljenih mašinica, koje su pokazale izuzetnu snagu, kvalitet, i dugovečnost imaju „samo“ 3+1 ležaj.

Prenosni odnos i špulne

Plitka i duboka špulna
Plitka i duboka špulna

Jedan od podataka koji nam može pomoći pri izboru mašinice za fider je njen prenosni odnos. On predstavlja odnos broja okretaja rotora (nosača preklopnika najlona) u odnosu na jedan okrenuti krug ručice mašinice. Tu je  važno skrenuti pažnju na neke stvari. Pre svega, osnovno pravilo je: što je veći prenosni odnos to je mašinica brža ali to je ona i slabija!

U praksi nam ne treba mašinica veće brzine od 5 do 5,2 : 1. Šta više! Mnogo je bolja solucija izabrati mašinicu sa plitkom i širokom špulnom a manjim prenosnim odnosom (npr. 4,6 : 1) jer ćete sa njom u stvari istom brzinom, ako ne i brže, namotati najlon upravo zbog širine špulne. Ovakve mašinice u veličini 4000 ili 5000 često jednim okrenutim krugom ručice namotaju do 90cm ili 1m najlona.

Prenosni odnos (Gear ratio)
Prenosni odnos (Gear ratio)

Treba pomenuti i praktični problem sa kojim se možemo suočiti ukoliko izaberemo mašinicu sa dubokom špulnom. A to je neophodnost namotavanja nekog drugod najlona (tzv. “bekinga”) pre nego što namoramo 100 ili 150m najlona sa kojim planiramo da pecamo.

Konkretno, ukoliko smo izabrali mašinicu veličine 4000, na njenu duboku špulnu najčešće može da stane oko 100m najlona debljine 0.40, odnosno 260m najlona debljine 0.25 (npr. kod Shimano Exage).

Ukoliko na ovakvu mašinicu želimo da namotamo najlon debljine 0.20 ili 0.18mm, bez tog “bekinga” bi morali da kupimo barem 300m najlona u komadu. Sa postavljenim bekingom, ovaj kotur od 300m bi nam bio dovoljan za čak tri mašinice, jer se u fideru najčešće aktivno koristi vršnih 40-50 ili 60m najlona. A samo pravilno i najlonom dovoljno napunjena špulna nam omogućava lake, precizne i daleke zabačaje.

Ručka

Za snagu mašinice je, osim prenosnog odnosa, vrlo bitna i veličina ručice. Što je poluga veća – jača je mašinica. Prosta fizika! Takođe je i način zatezanja tj. njenog postavljanja u radni položaj vrlo bitan. Najkvalitetnije mašinice imaju ručke koje se same uvrću u navoj smešten u pogonskom zupčaniku. Na tržištu se najčešće mogu naći mašinice kojima se ručica zavrće sa suprotne strane tela mašinice. Taj sistem nam omogućava promenu pozicije ručice ukoliko je ribolovac levoruk.

Čest slučaj je i mehanizam sa zabravljivanjem (“na klik”) koji se nalazi na samom korenu osovine ručice. Slobodno se može reći da je ovo i najnepoželjnije rešenje, jer bez obzira koliko je poznat proizvođač takvih mašinica i koliko je kvalitetno izrađen sam mehanizam, on u sebi uvek ima jedan jako neprijatan luft (slobodni hod) koji se vremenom povećava i time znatno skraćuje životni vek mašinice ili dovedi do nužnosti zamene ručke. 

Rukohvat

Rukohvat
Rukohvat

Sam duzajn rukohvata je manje bitna stavka, kada se govori o njegovoj estetici. Tako rukohvat od recimo ružinog drveta zaista izgleda efektno ali nam ni u kom slučaju ne garantuje da će bolje „leći“ od nekog običnog izrađenog od plastike ili EVA pene. A zasigurno će onaj izrađen od ružinog drveta da poskupi mašinicu za koji Evro. Mnogo je bitnije da ručica udobno leži u ruci jer je ovaj naš vid ribolova takav, da ručicu često i mnogo držimo u ruci!

Materijal

Full metal body
Full metal body

Poželjno je da samo telo mašinice bude što čvršće, najbolje od metala. Međutim, takvi modeli su po pravilu i znatno skuplji. Postoje mnogi modeli koji su izrađeni od modernih kompozitnih materijala (grafita) koji su laki a otporni na habanje.

Neretko čak i mnogo otporniji od metala. Istina je da metalna mašinica u startu uliva mnogo veće poverenje, ali neka to ne bude presudno u izboru.

Preporuke

Da sumiramo. Neka univerzalna mašinica za fider bi trebala da bude veličine 4000, sa plitkom aluminijumskom špulnom, prednjom kočnicom, da ima minimum 3 ili 4+1 kugličnih ležaja, da bude izrađena od čvrstog materijala i da ima nešto dužu ručicu.

Na primer Daiwa Ninja, Daiwa Legalis, Ocuma Custom Black, Shimano Aero, Mitchel Avocet, Trabbuco Marvel, Trabucco Castforce, Tubertini Concept, DAM Quick 6 SLS, SPRO Team Feeder, SPRO Cresta i mnoge, mnoge druge.

U obzir dolaze i one sa dubljim špulnama ili ručicama standardne dužine koje su se već duži niz godina pokazale kao odličan izbor bilo za takmičarski bilo za slobodni ribolov, kao što su recimo SPRO Passion, SPRO Red ili Blue Arc, Shimano Catana, Shimano Exage, Ryobi Zauber, Daiwa Sweepfire li Crossfire i mnogi drugi modeli.

Shimano Exage
Shimano Exage

Za razliku od feeder štapa, koji uz malo pažnje i održavanja može da nas služi doslovce do kraja života, sa mašinicama je nešto drugačiji slučaj. Ni uz maksimalno održavanje i pažnju je nemoguće udahnuti im “večni život” već samo produžiti radni vek. One prosto imaju radni vek koji je nekim modelima nešto duži a nekima kraći. Veliki broj pokretnih delova i komponenti ih čini podložnijim većem broju potencijalnih kvarova i otkazivanja usled zamora materijala ili neadekvatnog rukovanja ili izostanka održavanja.

Upravo zbog ovih činjenica treba izbegavati kupovinu polovnih mašinica. Pogotovu ukoliko je kupujemo od nepoznate osobe za koju ne možemo da znamo za šta i kako ju je koristio ni kako ju je održavao. Pri “suvoj probi” ona može delovati očuvano i ne odavati znake posustajanja, a već na prvom pecanju može da nam se desi da kočnica proklizava, da se pri opterećenju pojavi luft ili preskakanje ili neki drugi problem.

Nove mašinice (uglavnom) kupujemo sa garancijom a poznatiji brendovi imaju i servisnu mrežu i mogućnost nabavke rezervnih delova. Kupovinom polovne mašinice koju moramo da servisiramo neretko i nekoliko puta, konačna suma potrošena na to može da premaši sumu novca koju bismo dali za novu mašinicu.