Feeder.rs

Šaran – Cyprinus Carpio

Šaran (Lat. Cyprinus Carpio)
Šaran (Lat. Cyprinus Carpio)

Šaran, lat – Cyprinus Carpio je rodonačelnik cele porodice riba pod imenom Cyprinidae (ciprinidi) koja broji više od 2000 različitih vrsta grupisanih u sedam podvrsta. Kod nas su najrasprostranjeniji običan šaran („divljak“, „oklagijaš“), ribnjački šaran, amur, beli i crni tolstolobik, babuška, deverika, linjak, zlatni karaš, ali i bodorka, mrena, plotica, skobalj… Iako potonje nisu u neposrednoj „rodbinskoj“ vezi sa šaranom, zbog njegove rasprostranjenosti je ceo skup nizijskih, ravničarskih voda nazvan imenom „ciprinidne vode“ i velika većina nepredatornih riba se svrstava u porodicu ciprinida.

Šaran je jedna od retkih ribljih vrsta koja je rasprostranjena na svim kontinentima (osim na Antarktiku) što dosta govori o njegovoj sposobnosti adaptacije raznim klimatskim uslovima i vidovima ishrane. Izvorno potiče iz Azije, sa Dalekog istoka, i u Evropu su ga preneli trgovački putnici u XII veku, posle čega su monasi po samostanima počeli da ga uzgajaju kao konzumnu ribu.

Vremenom je dobio svoju ribnjačku formu, bez krljušti, višeg hrbata, manje glave i usta. Iz Evrope je prenet u Afriku, Ameriku, Australiju. U Americi i Australiji je decenijama smatran invazivnom vrstom te su razrađivani projekti za njegovo iskorenjivanje.

Danas je već i tamo postao jedna od omiljenih vrsta sportske ribe. U enciklopedijama se kaže da nastanjuje reke Crnomorskog sliva, ali u praksi je on rasprostranjen od krajnjeg severa Evrope pa do Grčke i Portugalije. Prirodno nastanjuje vodene tokove na visinama do cca 400m ali ga možemo naći i u jezerima do 1500m nadmorske visine, gde je veštački naseljen.

Rasprostranjenost Cyprinidae 2001. godine
Rasprostranjenost Cyprinidae 2001. godine

U idealnim uslovima može da naraste do preko 40 kilograma i doživi i do 50 godina starosti. U našim vodama su najveći ulovljeni primerci težili oko 20 kilograma. Raste celog života pa je posledično tome i činjenica da što je jedinka veća i teža, to je i starija.

Prirodna hrana su mu razni vodeni mekušci i ljuskari, larve vodenih insekata i insekti, ali i vodena vegetacija, mladi izdanci podvodnih biljaka kao i razni voćni plodovi koji padaju u vodu sa priobalnog rastinja. Zato se često pežorativno kaže da je šaran vodena svinja, jer jede skoro sve. Poznati su slučajevi da je u zimskim mesecima hvatan čak i na varalicu – twistera. 

Kod nas se šaran lovi svim tehnikama sportskog ribolova, ali najuspešnije na dubinski plasirane mamce. Za fideraše je on najkrupnija vrsta koja se ciljano lovi a najčešće se praktikuje method feeder tehnika sa mamcima montiranim na dlaku ili trn. Ti mamci su razne boile, pelete, vafteri, aromatizovani kukuruzi i šećerac.

Kukuruzna trpeza za šarana
Kukuruzna trpeza za šarana

Najčešće se koriste voćne arome (jagoda, ananas, tuti fruti,…), ili one na bazi ribljeg brašna (fishmeal, squid, mussel, GLM, …) i njihove kombinacije. Osim ciljanog lova na komercijalnim revirima, šaran je čest posetilac i pri lovu drugih vrsta bele ribe na klasičan feeder sistem sa kaveznom hranilicom, kada rado uzima mamce ponuđene ovim vrstama (pinkije, crviće, glistu, kukuruz šećerac).

Zato je poželjno da na vodama gde možemo da ga očekujemo, pecamo priborom prilagođenim pecanju ove vrlo atraktivne i snažne sportke ribe. Najlon ne bi trebalo da bude tanji od 0.18-0.20 sa predvezima debljine 0.16-0.18mm. Udice veličine 12, 10 i 8 su optimalne za primerke do cca 5kg težine, kakve se najčešće i love.

Za sada ne spada u ugrožene vrste, ali prekomeran privredni ribolov, nesportsko ponašanje i nepoštovanje minimalne propisane veličine kao i premašene dnevne kvote dozvoljenog ulova dovele su do znatnog smanjenja populacije šarana kod nas u odnosu na period od pre 20-30 godina.

Ademov sharko
Šaran 9kg, uhvaćen na Fazaneriji

Lovostaj na šarana traje u periodu od 1.4. do  31.05. a najmanja dozvoljena mera je 30 cm. Dnevna kvota je jedan primerak koji se može odneti.

Prave sportske ribolovce pozivamo i apelujemo na njih da sve upecane šarane, naročito one kapitalne, slikaju i što bezbednije čim pre vrate u svoje prirodno stanište da bi nam iz godine u godinu i u vremenu koje dolazi stvarali mlađ i mogućnost nekim novim, mladim naraštajima ribolovaca, da uživaju u nadmudrivanju sa ovom izuzetnom sportskom ribom – vodenim liscem.

Uhvati i pusti
Uhvati i pusti