Po čemu se metod tehnika razlikuje od klasičnog fidera, koje su specifičnosti ovog izuzetno efikasnog metoda i kakav nam pribor, prihrana i mamci trebaju su neka od osnovnih pitanja na koja ćemo pokušati da damo odgovore u ovoj i narednim temama. Prva i osnovna razlika između klasične feeder i method tehnike je u samom načini kačenja hranilice. Dok kod klasične fider tehnike naše hranilice klize po najlonu, kod metod fidera naš najlon prolazi kroz hranilicu.
Zatim, sam oblik hranilice je bitno drugačiji (o tome ćemo detaljnije u posebnoj temi vezanoj za metod hranilice). Takođe, predvezi su znatno kraći, udice nešto veće i robusnije, osnovni najlon nešto većeg promera, što je uslovljeno veličinom ribe koja se češće peca ovom tehnikom. Takođe, oblik hranilice i način prezentacije hrane i mamca iziskuje da sama prihrana bude strukturalno drugačija od one za klasičnu kaveznu hranilicu.
Pellet method hranilica Klasična method hranilica
Na kojim vodama se koristi method?
Ne postoji neko strogo nepisano pravilo gde se koristi method fider, ali se u praksi pokazalo da postoje određene vode gde method ubedljivo dominira u odnosu na klasične kavezne hranilice, gde daje više ribe i gde daje krupniju ribu. To su pre svega komercijalni reviri, gde su ciljane vrste šaran i krupnija babuška. Takođe, method sistem nam umnogome može pomoći da na sporotekućim vodama uspešno selektujemo krupnije jedinke određene vrste. Na bržim tekućicama ćemo retko kada naći efikasnu primenu za method. Međutim, i tu ima određenih odstupanja od „pravila“ i različitih varijanti prilagođavanja sistema, ali o tome ćemo opet detaljnije u delu o metod hranilicama.
Malo jezero Mika Alas, Krnjača “Fazanerija”, Ub
Koje ribe možemo da lovimo na method?
Sam lokalitet na kojem se metod sistem uglavnom koristi najjasnije deretminiše koje vrste riba se najčešće love na metod sistem. To su pre svega šaran i amur na komercijalnim revirima (tamo gde je dozvoljeno loviti na fider!) kao i krupna babuška, takođe na komercijalama. Osim toga, method se odlično pokazao i na sporijim tekućicama, kao što su Tamiš, Tisa, ali i mesta sa sporijim tokom na Savi i Dunavu. U ovim slučajevima se na metod sistem ciljano traži šaran, babuška, krupna deverika, mrena… Takođe, izborom adekvatnog mamca (boilica, waftera, peletica) metod tehnikom možemo da selektujemo krupnije jedinke, ukoliko se na hranilištu pojavio veliki broj sitnijih primeraka.
Šaran uhvaćen na method
Da li je potreban poseban pribor za method tehniku?
Na ovo pitanje je vrlo jednostavno odgovoriti – NE! Nemojte nasedati na proizvođačke mamipare koje u svom nazivu nose nazive „Method“ ili „Pellet“. Tu pre svega mislimo na štapove. Bilo koji fider štap može da se koristi za pecanje method tehnikom. Naravno, niko sa zrncetom zdravog razuma neće krenuti da peca šarane prosečne težine od 5+ kg sa nekim picker štapićem od 3 metra i težine bacanja 15-40g (ma koliko izazovno to zvučalo).
Dakle, bilo koji feeder štap težine bacanja od 40 grama pa na gore će biti odgovarajući. Jedini detalj na koji bi možda trebalo obratiti pažnju je veličina provodnika. Poželjno je da budu nešto veći od klasičnih, zbog upotrebe nešto debljih osnovnih najlona ili upotrebe šok lidera, čiji čvor mora nesmetano da prođe kroz vršne provodnike.
Izbor mašinice za method je stvar ukusa i navike. Oni koji su iz šaranskog ribolova prešli u fideraške vode će zasigurno da se odluče za nešto veće mašinice sa bait runnerom. Takođe, oni koji vole udobno da sede u hladovini, dalje od štapova, ili oni koji vole da pecaju sa dva ili tri štapa će takođe radije da izaberu mašinice sa bait runnerom.
Okoreli fideraši (klasičari) će uvek radije da izaberu da pecaju sa jednim štapom i „sa noge“ te njima neće biti neophodna bejt raner kočnica, jer im je ruka uvek na štapu i uvek su spremni za kontru. Jedino što je za mašinicu za method bitno je da mora biti kvalitetna, jaka i da ima preciznu kočnicu – dril. Poželjno je da ima široku i plitku špulnu radi postizanja daljih zabačaja, koji su na nekim komercijalama neophodni.
Najloni koje koristimo u method tehnici su za nijansu deblji od onih koje koristimo u klasičnom feeder ribolovu. Ukoliko nam je omiljena debljina 0.18 ili 0.20, na drugu špulnu iste mašinice za potrebe methoda možemo da namotamo 0.22 ili 0.25. Oni koji vole pecanje sa upredenicama, ili ukoliko nam to uslovi nalažu (vrlo velika daljina zabacivanja, iskusna i oprezna riba, konfiguracija dna…) se slažu da je optimalna debljina minimalno 0.12-0.14 a maksimalna do nekih 0.20-0.22mm. Često se na krajevima sistema koriste takozvani šok lideri (eng. shock leader) koji nam omogućavaju maksimalnu jačinu zamaha pri zabačaju bez bojazni da će se sistem pokidati. Obično su ili od nešto debljeg fluorokarbona ili monofila u odnosu na osnovni najlon, ili su od upredenice istog ili neznatno većeg dijametra od osnovnog najlona.
Udice koje koristimo u metod tehnici su nešto kraćeg vrata, šireg luka i dosta jače od onih koje koristimo u klasičnoj fider tehnici, proporcionalno veličini očekivane ciljane ribe i veličini mamca. Za babušku i deveriku to su udice veličina 12, 10 ili 8, dok za šarana možemo ići čak i do 4 ili 2, u izuzetnim slučajevima.
Predvez je znatno kraći i najčešće je od upredene strune, ukoliko je sistem sa dlakom (za boile, pelete, tigrov orah, kukuruz), ili je od monofila ili fluorokarbona ukoliko koristimo sistem sa trnom (za waftere, boile, meke pelete, podizače,…) ili sistem sa maggot ringom. O tome više u tekstu o sistemima.
Prihrane koje koristimo u method tehnici su nešto krupnije granulacije i znatno su lepljivije konzistencije u odnosu na onu koju koristimo kada pecamo klasičnim kaveznim ili open end hranilicama. Ovde najčešće nemamo početno hranjenje sa hranilicama velikog kapaciteta već se početno hranjenje svodi na izbacivanje određene količine spod miksa ili partikli na mesto gde planiramo da lovimo.
Zabacivanje nije toliko često kao kod klasičnog fider ribolova, pa i zbog toga method mix treba da je nešto lepljiviji i duže da nam stoji u hranilici. Najčešće se prilikom punjenja hranilice sam mamac smešta u kalup pa se preko njega sipa hrana u kalup i u to tek utiskuje hranilica. Na taj način se postiže efekat da nam mamac ostaje na vrhu brdašceta hrane kada se sistem zabaci i time bude „na izvolte“ ribi koja je prišla hranilištu.
Method hranilice sa mamcem
Method tehnika je kod nas sve popularnija i ima sve veći broj pobornika. To se najbolje vidi i po velikom broju takmičenja i kupova koji se održavaju širom zemlje skoro svakog vikenda. Velika efikasnost koja krasi ovu metodu ribolova kao i velika prosečna težina ulova su svakako činioci koji čine da ova tehnika bude neodoljiva svim fiderašima koji žele da prošire svoje vidike, kao i onima koji žele široku paletu opcija u eksperimentisanju sa prezentacijama, sistemima, mamcima, prihranama…
Zbog svega ovoga bi svaki fideraš u svom arsenalu pribora morao da ima barem nekoliko method hranilica i kalupa, da bi bio uvek spreman da se preorijentiše sa klasičnog fidera na metod. Iznenadićete se koliku razliku ponekad ta tranzicija može da napravi!