Method sistemi

Za razliku od klasičnih feeder sistema, kojih ima nebrojeno mnogo u raznim varijantama, method fider sistemi su prilično limitiranog broja, iz prostog razloga što kod njih najlon uvek mora da prolazi kroz hranilicu i jedine varijacije na temu se u stvari odnosi na korišćenje različitih tipova hranilica i njima prilagođenih predveza, kao i varijacije na temu same verzije udice, tačnije načina montiranja mamca.

U ranijim temama smo već istakli da postoje tri osnovne vrste metod hranilica:

• “Lubeničarke“
• Klasične metod hranilice
• Hranilice za pelete (eng. pellet feeder)

Lubeničarke

Lubeničarke su izrađene tako, što kroz njih prolazi plastična, tzv. antitengl cevčica (eng. – anti tangle) protiv mršenja predveza. Dužina te cevčice nam praktično diktira koliku dužinu predveza možemo da ostavimo. Duža cevčica omogućava korišćenje dužeg predveza. Ovde ipak treba biti umeren i upravo zbog poente cele metod tehnike nije preporučljivo korišćenje predveza dužih od maksimalno 15-ak santimetara.

Kod zabacivanja sistema sa lubeničarkom mamac sa udicom ili samu udicu (ukoliko se mamac nalazi na „dlaci“) možemo i da umetnemo u hranu, ali to i nije najsrećnije rešenje, jer za razliku od klasične method hranilice, koja uvek na dno pada „na leđa“ i mamac ostaje na vrhu hrane, sa lubeničarkom nam se može desiti da nam mamac sa udicom ostane zarobljen ispod hranilice i time neuočljiv ribi.

Zato je prilikom zabačaja bolje ostaviti da mamac slobodno visi ispod hranilice i ne treba brinuti da će pri letu kroz ili tonjenju da se zamrsi, osim ako jaka vodena struja ne počne da nam kotrlja hranilicu na dnu.

• 

• 

Sistem se montira tako što se na osnovni najlon navlači cevčica sa hranilicom, gde duži deo cevčice ide ka vrhu štapa. Ispod hranilice se montira stoper ili perla, koja služi da spreči krzanje čvora kojim vezujemo sledeći element – vrtilicu ili brzozamensku kopču. Na vrtilicu ili kopču se vezuje udica čiji predvez treba da je kraći od dužine celokupne cevčice, a najbolje je da je dugačak tik koliko kada se presavije premaši dužinu same „lubenice“.

U pojedinim slučajevima možemo iznad hranilice da stavimo još jedan stoper, kojim možemo da ograničimo kretanje hranilice kada riba uzima mamac, čime dolazi do njenog samozakačinjanja. Tada je poželjno da budemo blizu štapa da ne bi došlo do neplaniranog kupanja.

Ovaj sistem se koristi za plasiranje velike količine hrane i omogućava izbacivanje velike količine partikli. Koristi se za pecanje na kratkim i srednjim distancama, zbog relativno velike težine.

Klasične metod hranilice

Sam redosled montiranja klasične metod hranilice je indentičan kao i kod lubeničarke, s tom razlikom da ovde moramo više pažnje da obratimo na dužinu predveza kako ne bi došlo do mršenja. Mada, i ovo treba uzeti sa dozom rezerve, jer kod ovog sistema mamac sa udicom u najvećem broju slučajeva biva utisnut zajedno sa hranom u hranilicu. I ovde možemo da postavimo dodatni stoper iznad hranilice. Ovaj sistem se može koristiti i na malim i na velikim distancama, jer su klasične hranilice mahom relativno malog kapaciteta, a i same su retko preko 50g teške.

Pelet hranilice

Pelet hranilice i HIT Feeder hranilice se mogu koristiti na kratkim i srednje dalekim distancama (do nekih 50m maksimalno) jer ne lete precizno i pružaju veliki otpor. Takođe, pošto se pune peletama mogu biti relativno teške. Način montaže sistema je indentičan kao i kod prethodna dva tipa, s tim da se i kod pellet feeder hranilica kao i kod klasičnih, udica „sakriva“ u hranu.

Kao što smo gore već npomenuli, prave razlike u sitemima se zapravo svode na razlike u montiranju mamaca i njihovim nosačima. U samom početku razvoja ove tehnike, skoro isključivo je mamac montiran direktno na udicu (kukuruz, šećerac, živi mamci, ruža od hleba, …) ili na udicu vezanu sa „dlakom – sistemom preuzetim od tzv. „modernih šarandžija“.

Na dlaku su uz pomoć burgije i heklice montirani najpre kukuruz, tugrov orah, zatim boile, a kasnije, kada su stigle i na naše tržište, pelete i razni podizači. Ovaj sistem se i dan danas koristi vrlo često, i to najviše na ribnjacima i komercijalnim revirima gde su ciljane ribe krupniji šarani i amuri.

Maggot ring

Još jedan vrlo efikasan izum za ponudu živih mamaca je takozvani maggot ring (“minđuša za crviće”). Poput trna se vezuje na dlaku ili montira uz pomoć silikonskog prstena. Služi za montiranje većeg broja živih mamaca (pre svega crvića) u slučaju kada bi tolika količična mamaca bila prevelika za montiranje na udicu i time sprečila efikasno kačenje ribe.

Veliki broj živih mamaca grupisanih na jednom mestu mogu biti neodoljivi ribi, posebno u periodu godine kada im se povećava nagon za unosom veće količine proteina. Uz žive mamce se najčešće montiraju i neki podizači čime se ring sa udicom odiže od dna i čini zalogaj lelujavim i ribi neodoljivim.

Maggot ring se može koristiti i u varijanti sa klasičnim feeder sistemom sa kavezastom hranilicom, najčešće pri lovu mrene, ali je najefikasniji na kratkom predvezu od upredenice u method varijanti.

Feeder ring

Kako je sve veći broj proivođača na tržište plasiralo sve više peleta različitih oblika, veličina i tvrdoće, pojavila se potreba novog načina montiranja ovih mamaca na udicu, jer su neke bile ili previše tvrde, ili previše krte ili premale ili prevelike, pa nisu dobro podnosile bušenje burgijicom. Za ove mamce je pronađen novi način montiranja na udicu – uz pomoć gumenog prstena (eng. – feeder ring). Proizvode se u raznim veličinama (prečnicima) u zavisnosti za koliki mamac su nam potrebni. Takođe, postoje i unapređeni modeli, koji na obodu prstena imaju dodatni mali prstenčić, koji služi da se kroz njega kači udica. Ovi gumeni prstenovi se koriste za pelete koje su cilindričnog oblika. Mogu se koristiti i za okrugle ali je njihova montaža znatno teža uz rizik od spadanje mamca.

• 

Trn

Najnovija, i trenutno najpopularnija kod nas, metoda kačenja mamca je uz pomoć tzv. „trna“. Trn predstavlja mali dodatak koji se montira uz telo udice i najčešća izvedba je ili u vidu upredene žice ili stilizovanog malog koplja. Vezuje se direktno na predvez uz pomoć specijalnog „D“ čvora ili uz pomoć tzv. Uni čvora. Prilikom vezivanja trna treba uzeti u obzir veličinu udice koju koristimo i veličinu mamca.

Sa mamcem koji je proporcionalno dosta veći od udice ne možemo da očekujemo da ćemo imati dobru realizaciju udaraca. Takođe, i dužina „dlake“ na kojoj se nalazi trn treba da je proporcionalan veličini udice. Idealno je da alka trna bude u ravni sa najnižom tačkom udice ili tik neznatno ispod, nikako kraće od toga!

Slobodno se može reći da je sistem sa trnom najuniverzalniji, jer se na njega mogu montirati i pelete (one mekše) i boile ali pre svega je trn razvijen zbog najpopularnijeg modernog mamca – vaftera. Za one koji još uvek ne znaju,  vafteri (eng. – wafters) su po obliku slični boilama, ali im je sastav i konzistencija drugačija. Oni su tzv. „suspended“ – lebdeći mamci, što će reći da nisu ni tonući niti su podizači. Samo udicu odižu od dna i time je čine lakše zakačivom u usta ribe. Dolaze u raznim veličinama, bojama, ukusima i aromama i postali su nezaobilazan element u arsenalu svakog iole ozbiljnijeg fideraša.

• 

•