Ranijih godina se smatralo, a to proizvođači i danas iskorišćavaju maksimalno, da su za fider ribolov potrebne specijalne mašinice. Tako i danas na rafovima radnji ribolovnog pribora viđamo modele mašinica koje node oznake „Heavy Feeder“, „Method“, „Carp feeder“ ili prosto „Feeder“, želeći, valjda, da nam na taj način sugerišu da ukoliko želimo da pecamo na fider, moramo da imamo baš tu ili barem baš takvu mašinicu.
Koliku mašinicu za feeder izabrati?
Praksa je pokazala da nam skoro svaka mašinica vrši posao a da zadovoljava određene kriterijume. A koji su to kriterijumi kojima treba da se rukovodimo kod izbora mašinice? Pre svega, mašinica mora da bude usklađena ostatku pribora, konkretnije samom štapu. Ukoliko nam je ciljana riba sitna babuška ili deverika, pa smo shodno tome izabrali neki Light Feeder ili Picker štap, potpuno je besmisleno takav štap uparivati sa velikom šaranskom mašinicom veličine 6000 ili 8000 sa sve Bait Runner-om.
Nasuprot tome, ukoliko ciljamo da pecamo mrenu ili šarana na Savi ili Dunavu, na neki Heavy Feeder nećemo stavljati mašinicu veličine 3000 sa malom i konusnom špulnom pogodnom npr. za pecanje plovkom.
Na osnovu ovoga, već nam je jasno da ćemo na picker ili Ultra Light i Light fidere birati proporcionalno velike mašinice, što bi za ovu kategoriju bile one koje na sebi nose oznaku (po Shimanu) 2500, 3000 do maksimalnih 3500. Za najšire korišćene Medim Heavy štapove, kojima pecamo na najvećem broju naših voda i koji su najuniverzalniji za većinu naših riba, idealna veličina mašinice bi bila nekih 3500, 4000, 4500 do 5000, u zavisnosti od jačine vode, debljine najlona, težine sistema, daljine bacanja i veličine ciljane ribe.
Za teški fider ribolov krupnijih riba na brzim vodama i velikim daljinama, za koje koristimo Heavy Feeder štapove (ili ektremno Ultra Heavy) koristićemo i adekvatno velike mašinice, veličine od 5000 pa nadalje.
Materijal izrade i line clip
Sledeći kriterijum kojim treba da se rukovodimo kod izbora mašinice, kada smo već prilagodili veličinu mašinice našem fideru, je sam sklop mašinice. Ovde mislimo pre svega na izbor materijala i još neke detalje koje ćemo pobrojati. Pre svega je poželjno da mašinica dolazi sa dve špulne, a idealno bi bilo da su obe izrađene od metalnih materijala (ne od „grafita“). Zatim je neophodno da obe špulne poseduju i tzv. „klip“ ili „klips“ na koji klipujemo najlon zbog preciznog zabacivanja (fiksne daljine zabačaja).
Tu već treba da obratimo pažnju na samo konstrukcijsko rešenje klipa – da li je plastičan ili metalan, da li je okruglastog oblika ili trouglastog (kao trzalica za gitaru), da li je kvalitetno odrađen (sa oprugom), jer kod skoro svih jeftinijh modela mašinica, on je izrađen od plastike, trouglast je, sa lošijom završnom obradom i oštrih ivica, što rezultira sečenjem najlona kada se klipuje i gubljenjem sistema već kod prvog zabačaja.
Klips okrugli Klips “trzalica”
Kakva bi trebalo da je špulna?
Sledeći aspekt je sama špulna (špulne) odnosno njen oblik i konstrukcija. Rekosmo da je poželjno da su obe špulne izrađene od metala, a još bolje je ako su obe tzv. „plitke“ špulne. Takođe, proizvođači koji imaju u ponudi mašinice sa oznakama „feeder“ te modele dizajniraju sa tzv. širokim i plitkim špulnama. One omogućavaju namotavanje veće količine (dužine) najlona prilikom jednog okretanja ručice u odnosu na mašinice sa plitkom špulnom.
Te i takve mašinice po pravilu imaju i manji prenosni odnos (4:1, 4,5:1 i sl.) u odnosu na npr. varaličarske ili plovkaroške mašinice istog proizvođača, istog modela i iste veličine, sa različitom oznakom na sebi (Feeder vs Float). Jer je opšte poznato da sa povećanjem prenosnog odnosa (povećanjem brzine namotavanja) se smanjuje snaga.
Zato fider mašinice skoro po pravilu imaju manji prenosni odnos da bi zadržale veću snagu i šire špulne da bi teški sistemi ipak mogli brzo da se izvuku. Pomislite samo: na svakom pecanju vi svoj sistem sa 40g hranilicom + 20-25g hrane treba da zabacite nekih 100-150-200 puta i da taj sistem isto toliko puta izvučete. Slabije mašinice sa bržim prenosom bi se do kraja sezone „predale“ i završile na starom gvožđu!
Mašinica sa rezervnom špulnom, mašinica sa uskom i dubokom špulnom, mašinica sa plitkom i širokom špulnom
Upravo zbog toga i telo mašinice treba da je izrađeno od što kvalitetnijih i što jačih materijala. One izrađene kompletno od metala su po pravilu dosta skuplje od onih od „grafita“ ali su zato i mnogo dugotrajnije i otpornije na oštećenja i „maltretiranje“. Međutim, među mašinicama sa grafitnim kućištema postoje brojni vrlo kvalitetni modeli, koji uz pažljivo rukovanje i redovno održavanje mogu pouzdano da vas služe dugi niz godina.
Kočnica mašinice
Jedno od čestih pitanja koje sam ranijih godina dobijao je bilo: „da li da uzmem mašinicu sa prednjom ili zadnjom kočnicom/borbenom kočnicom/baitrunnerom?“. Odgovor na ovo pitanje nije ni lak, ni jednostavan ni univerzalan. Brojni faktori utiču na to za koju od varijanti da se odlučite. Ukoliko pecate šarana i volite da zadremate pored štapa, onda je ona sa baitrunnerom prvi izbor.
Ukoliko morate da pecate sa ultra lajt priborom a često zna da vam dođe krupniji primerak i morate često da podešavate jačinu drila, onda je mašinica sa borbenom kočnicom najbolji izbor.
Mašinica sa prednjom kočnicom, sa zadnjom kočnicom, sa borbenom kočnicom i mašinica sa baitrunnerom
Međutim, u 90% slučajeva najbolji i najpouzdaniji izbor je mašinica sa prednjom kočnicom. Pre svega jer su najjednostavnije konstrukcije – znači postoji manji broj delova koji može da se pokvari, najlakše su za održavanje i mogu se lakše naći delovi ukoliko dođe do kvara. Takođe, zbog konstrukcijske lakoće su i najjeftinije i najviše upravo ovakvih modela ima u ponudi – što će reći: za svačiji džep.
Cena mašinice
I tu dolazimo do možda i najuticajnijeg aspekta pri izboru mašinice za feeder – cene. A usko je povezana sa „brendom“ iliti imenom proizvođača. I tu nema mnogo filozofije. Uvek je bolje, ukoliko imate ograničeni budžet, izabrati jeftiniji model poznatog proizvođača nego nepoznatog. Što zbog servisne mreže, postojanja rezervnih delova, postojanja garancije, što zbog činjenice da velika i poznata svetska imena ne mogu sebi da dozvole luksuz da na tržište pod svojim imenom plasiraju nešto što je nekvalitetno i kvarljivo.
Drugu stranu medalje predstavljaju modeli čija cena dostiže cenu osrednjeg polovnog automobila. Bez obzira što kupovinom takve mašinice ne dobijate praktično ništa više nego što možete dobiti sa sasvim prosečno skupom mašinicom drugog proizvođača, osim što ćete moći da se pohvalite da imate najnoviji model baš tog-i-tog brenda.
Zato je neki univerzalni savet pri kupovini mašinice da se raspitate kod kolega koje mašinice koriste već više sezona i koje su im se pokazale kao najizdržljivije i slobodno se i sami odlučite za nju. Nemojte da vas privlače šljašteće reklame sa kojima vas mame natpisi „Super Feeder“ ili „15 +1 Bb“ (Bb – Eng – Ball bearing-kuglični ležaj) jer je opšte poznato pravilo da nije bitno koliko mašinica ima kugličnih ležajeva već koliko su oni kvalitetni i gde su smešteni.
Često je 3+1 bolje od 12+1!