Za montažu feeder sistema sa kaveznom hranilicom postoji bezbroj varijanti i kombinacija. Određeni sistemi odlično funkcionišu u nekim specifičnim uslovima i za određenu vrstu ribe dok su delimično ili potpuno neefikasni u drugim uslovima ili za neku drugu vrstu ribe.
Zbog toga je poželjno da ribolov započnemo što prostijim sistemom, koji možemo brzo da vežemo i koji naknadno možemo delimično ili potpuno da preradimo i prilagodimo uslovima na vodi.
Ovde ćemo sada da predstavimo jedan od najpopularnijih i najuniverzalnijih sistema, koji se izuzetno lako pravi i ne zahteva nikakva posebna znanja i veštine niti posebne delove sitnog pribora. Koriste se samo 3 komponente: vrtilica sa kopčom (karabinjerom), stoper i vrtilica (ili brzoizmenjiva kopča).
Izradu sistema započinjemo tako što najpre na kraj slobodnog najlona navlačimo karabinjer:
Zatim ćemo ispod karabinjera na osnovni najlon navući stoper:
Zatim na osnovni najlon navlačimo vrtilicu:
Posle toga vrtilicu pozicioniramo na pola dužine preostalog najlona i počinjemo sa upredanjem najlona iznad vrtilice. Oba kraja najlona hvatamo između kažiprsta i palca i uvrćemo u suprotnim smerovima (npr. levom rukom od sebe a desnom ka sebi).
Upredeni deo treba da bude dužine od cca 10-ak-15 centimetara. Kada završimo sa upredanjem, vezujemo čvor. Vrlo je važno da pre konačnog zatezanja ovlažimo čvor.
Višak najlona nakon zatezanja čvora odsecamo:
Nakon toga, do čvora spuštamo stoper, na karabinjer kačimo izabranu hranilicu a na vrtilicu montiramo vezanu udicu.
Bitno je naglasiti da se uvrtanje najlona vrši da bi se sprečilo mršenje hranilice sa predvezom i zbog toga je jako važno da upredeni deo bude duži od ukupne dužine hranilice sa karabinjerom.
Ovaj sistem se može dodatno unaprediti dodavanjem još jednog stopera iznad karabinjera. U tom slučaju se on najpre montira na osnovni najlon a tek zatim idu redom karabinjer, stoper, vrtilica. Taj tzv. gornji stoper nam služi za regulisanje hoda hranilice po osnovnom najlonu. U praksi se koristi kod pecanja ribe koja osetljivo i pipavo uzima mamac i tada se slobodan hod ograničava na vrlo malo ili neznatno (0cm – 3cm maksimalno).
Kod pecanja riba koja se slobodno i aktivno hrani, taj razmak slobodno možemo da povećamo i na 10+ centimetara. Konkretno, kada riba uzme mamac i povuče najlon koji klizi kroz karabinjer, dobija kontru od tog gornjeg stopera (i težine hranilice) i dolazi do samozakačinjanja. Fiderašu ostaje samo da podigne štap sa držača i izvuče ribu.
