Posle donete odluke o izboru mesta na koje će se ići u ribolov, dolazi na red odluka o izboru prihrane i tu kod većine manje iskusnih fideraša nastaje zbunjenost, nesigurnost i često dolazi do grešaka. Pre nego što bilo šta napišemo o prihrani, treba naglasiti činjenicu da ona nije jedini, niti najvažniji faktor koji utiče na dobar ili loš ulov. Postoje više ili manje lovne hrane i to je činjenica.
Prevashodno, pri izboru hrane, ona treba da bude primerena vodi na kojoj se peca i vrsti koju želimo da lovimo. Ukoliko je izabrana voda takva, da je ribolovci svakodnevno hrane ili je to neki komercijalni revir, kvalitetna hrana će dati svoj puni efekat.
Ukoliko je izbor pao na neku veliku vodu ili revir koji se retko hrani, nema svrhe koristiti skupe, jače aromatizovane hrane, jer mogu proizvesti suprotan efekat. Dobra i kvalitetna hrana nije garancija uspeha! Uspešan ribolov čine i dužina predveza, veličina i model udice, debljina predveza i osnovnog najlona, zabacivanje na isto mesto, i pre svega toga dobar izbor mesta.
Podela prihrane
Prihrane se mogu podeliti u tri grupe:
- Lake
- Srednje teške
- Teške
Fiderašima su pre svega zanimljive srednje teške i teške prihrane, iz razloga što se hrana i mamac plasiraju na samo dno. Izbor proizvođača i vrsta je zaista velik i neko striktno pravilo ne postoji, već je izbor stvar ukusa i afiniteta ribolovca.
Lake hrane najčešće koriste ribolovci koji pecaju tehnikom plovak, jer se one otvaraju u gornjem i srednjem sloju vodenog stuba. Ono što je najvažnije, bez obzira koju marku ili vrstu izabrali, je da se hrana pravilno nakvasi.
Kvašenje treba da se obavi iz nekoliko faza, najmanje dve. Vrši se uvek sa manjom količinom vode i to tako, da se posle svakog kvašenja dobro promeša. Na kraju je treba prosejati kroz sito barem jednom. Prosejavanje se često preskače kao naizgled nepotrebno gubljenje vremena ali ništa nije dalje od istine.
Čak i najkvalitetnija hrana, ako se pogrešno navlaži i ne proseje, neće dati dobre rezultate. U toku ribolova, ukoliko postoji potreba da se dodatno navlaži, to treba činiti isključivo raspršivačem (fajtalicom). Tako će se izbeći stvaranje grudvica, koje su nepoželjne.
Gotova prihrana treba da bude polu vlažna ali rastresita, da bi u dodiru sa vodom “eksplodirala” iz hranilice i rasula se po dnu. Takva hrana se može kasnije dodatno navlažiti, ukoliko za to postoji potreba. Najlakše ćemo ustanoviti da li smo dovoljno navlažili hranu tako, što ćemo stezanjem sa dve šake formirati grudvu homogenu konzistencije (da se ne raspada).
Tako napravljena grudva treba da se rasturi kada je protrljamo među dlanovima. Ako je hrana pravilno nakvašena, izdrobiće se u sasvim sitne komadiće, gotovo indentične onima od kojih smo je napravili.
Zapamtimo, vodu uvek možemo da dodamo ali je nikako ne možemo izvaditi iz hrane.
(ZVUČI GLUPO, ZNAM.. ALI, TAKO JE)
Drugi način je da umešanom hranom napunimo hranilicu, spustimo je u plićak blizu obale i posmatramo šta se dešava sa njom. Ukoliko znamo na kojoj dubini ćemo pecati, nakon toliko sekundi bi trebala da počne da nam se otvara hrana. Npr., ako pecamo na 3 metra dubine, po padu hranilice na dno ona bi trebala da počne da se otvara nakon 3-4 sekunde.
Boja
Boja hrane je takođe vrlo važna osobina hrane prilikom njenog izbora. U prodaji se mogu naći u skoro svim mogućim bojama. Od bledo žutih, žutih, preko crvenih i zelenih pa do svetlo i tamno braon i zagasito crnih. U zimu i rano proleće, kada je voda bistra, treba koristiti hrane tamnijih boja i sitnije granulacije. Riba nije pri velikom apetitu, još uvek je plašljiva i tek se privikava na režim aktivnije ishrane. U tim uslovima u hranu ne treba ubacivati partikle tipa šećerac ili žito.
U leto i na jesen, kada je riba manje oprezna i dobrog apetita, koristićemo svetlije hrane, krupnije granulacije. Uz to dodajemo crve, kastere, seckane gliste, žito, konoplju, šećerac…
Riba se polako sprema za hladan period koji treba da preživi i zimski san i treba joj puno kalorija. Hrane se proizvode za gotovo svaku vrstu ribe i uglavnom na kesama piše za koju je namenjena. Ne postoji neko jasno definisano pravilo koja boja je najbolja za određenu vrstu ribe.
Međutim, praksa je pokazala da određene vrste riba preferiraju određene boje. Za bodorke i crvenperke je ona tamnije boje i sitne granulacije dok je za šarana, deveriku, babušku svetle boje i krupnije granulacije.
Takođe, pri izboru boje hrane treba obratiti pažnju na dubinu vode u kojoj pecamo i na njenu prozirnost. Hrana treba da je takve boje da ne odudara agresivno od boje dna jer to može pre da preplaši ribu nego da je privuče. Međutim, takođe treba da se neznatno i razlikuje od boje dna.
Valja znati i to, da u mutnijim vodama, svetlija hrana može dati znatno bolje efekte nego ako je ona neprimetna i gde će samo njen miris biti atraktor. Najčešće su određene arome vezane za određenu boju hrane. Tako su hrane na bazi jagode najčešće crvenkaste boje, vanila je najčešće žuta, karamela svetlo braon boje, anis zelenkaste, one na bazi ribljeg brašna tamno braon ili crne itd.
Granulacija
Granulacija hrane je pojam koji definiše koliko je određena prihrana „gruba“ ili „fina“. Da li je pretežno sačinjena od krupnijih čestica ili sitnijih. Podatak o granulaciji hrane nam ukazuje na to za koju je ciljanu vrstu određena prihrana namenjena, koliko je određena hrana lepljiva i za koje godišnje doba ćemo je birati.
Prihrane sa krupnijom granulacijom su bolji izbor prilikom pecanja krupnije ribe a one finije granulacije za sitniju ribu. Mahom su prihrane sa krupnijom granulacijom manje lepljive te ćemo morati količinski sa više vode da ih kvasimo ukoliko želimo da ih koristimo na dubljim ili bržim vodenim tokovima.
Sitna hrana Krupna hrana
Bitno je da se kvašenje takvih prihrana vrši iz više faza u određenim vremenskim razmacima. Hrane finije granulacije su uglavnom lepljivije i kod njih moramo biti naročito oprezni u procesu kvašenja, jer dodavanjem previše vode možemo dobiti gotovo neupotrebljivu masu. U hladnijem periodu godine, kada se riba manje intenzivno hrane, preporučuje se upotreba prihrane sitnije granulacije. Nasuprot tome, kada se riba intenzivno hrani, preporučuje se upotreba prihrane krupnije granulacije u koju se dodaju razne partikle.
Aroma
Najčešće na pakovanjima prihrane piše koje su arome (mirisa) i kao dodatno pojašnjenje najčešće su naslikane vrste riba za koje su tako aromatizovane hrane namenjene. To je, međutim, vrlo lokalnog karaktera i vezano je za navike u ponašanju i ishrani riba u određenoj vodi. Tako da ne postoji neko pisano pravilo koje su arome decidno za određenu vrstu. Međutim, neka nepisana i u praksi dokazana pravila nam daju jasne smernice pri izboru aroma za ciljane vrste riba.
Konkretno, hrane za mrenu su uglavnom na bazi sira. Slične arome vole i skobalj i šljivar (nosara). Šarana možemo uspešno loviti sa najširom paletom aroma. Od onih izrazito „smrdljivih“ na bazi ribljeg brašna do onih, našem čulu mirisa mnogo privlačnijih, aroma tipa vanila, jagoda, karamela, anis, cimet, čokolada… Slično je i sa babuškom i deverikom. Postoje čak i specijalne hrane za morski ribolov i one su uglavnom na bazi ribljeg brašna.
Pošto je nemoguće na vodu poneti određenu količinu od svake vrste prihrane pa na licu mesta ustanovljavati šta je toga dana najbolja varijanta, mnogo praktičnije rešenje je imati kod sebe veću količinu neutralne ili blago aromatizovane hrane, kojoj na licu mesta možemo dodavati tečne ili praškaste arome, i tako sa manjom umešanom količinom hrane možemo otkriti dobitnu kombinaciju za taj dan.
Dakle, nikad ne treba odmah celu umešanu količinu takve, neutralno aromatične, hrane aromatizovati jednom aromom, nego odvojiti jednu manju količinu i na njoj isprobati najpre jednu tečnu ili praškastu aromu. Ukoliko ona ne daje rezultate, onda na sledećoj, manjoj količini treba isprobati neku drugu aromu. Često kombinacije različitih aroma daju najbolje rezultate. Kombinacije ribljeg brašna i neke voćne arome znaju da budu posebno efikasne pri lovu šarana, babuške i deverike.
Lepljivost
Prihrane se takođe mogu deliti i po vrsti vode na kojoj se koriste pa tako imamo hranu za reke, jezera, bare i kanale. Za reke koristimo teže i lepljivije prihrane, sa ciljem da je vodeni tok ne bi odneo daleko od mesta ribolova. Obično se u nju dodaje teška zemlja ili sitni kamenčići u cilju da se dodatno oteža, da se dobije na količini i zarad selekcije krupnijih jedinki.
Za jezera i bare koristimo nešto lakše i manje lepljive prihrane, jer voda ne teče i nema bojazni da će nam odneti prihranu. Lepljivost hrane možemo povećati dodavanjem teške i vlažne zemlje. Nasuprot tome, lepljivost hrane možemo umanjiti dodavanjem lake i suvlje zemlje.
Laka zemlja Teška zemlja
Ono što neke prihrane čini lepljivijim od drugih su elementi od kojih je ona napravljena. Veća količina TTX-a u hrani je čini lepljivijom. Takođe i količina keksa u hrani utiče na njenu lepljivost. Šećer i melasa takođe povećavaju njenu lepljivost, kao i hlebne mrvice. Kukuruzno brašno i prekrupa, nasuprot tome, smanjuju njenu lepljivost.
Zarad dobijanja idealne kombinacije i raznih efekata, možemo da miksujemo različite vrste hrana. Još šira paleta kombinacija se dobija uvrštavanjem zemlje u „jednačinu“. Tako na primer, možemo pomešati neku tešku hranu sa lakom (površinskom) da bi dobili efekat oblaka oko hranilice.
Ovo je korisno kada je voda bistra jer se u takvom oblaku riba oseća sigurnije i slobodnije uzima mamac. Isti efekat dobijamo i dodavanjem lake zemlje. Ako očekujemo da hvatamo više različitih vrsta riba, možemo pomešati hrane koje su za njih predviđene.
Neizostavan pojam uz lepljivost hrane je i njena aktivnost. Različiti sastojci u hrani i njeni odnosi utiču na to koliko će neka hrana biti više ili manje aktivna i kako će se „otvarati“ u vodi. Na primer, riblje brašno je gotovo neizostavan sastojak svih hrana namenjenih lovu šarana, deverike, mrene… Dobija se sušenjem i mlevenjem ribljih otpadaka u industriji obrade ribe.
Samo brašno je bele boje i intenzivnog „mirisa“. Ono je samo po sebi potpuno neaktivno i prosto samo leži na dnu i njegova jedina atrakcija je aroma. Zbog toga mora da se meša sa drugim sastojcima koji mu dodaju aktivnost.
Takav sastojak je na primer mrvljena konoplja. Ona hranu čini izuzetno aktivnom. Čestice mrvljene konoplje se aktiviraju prilikom pada na dno tako što se lagano izdvajaju iz miksa, podižu te ponovo padaju, prilikom čega oslobađaju mehuriće vazduha čineći time hranu i vizuelno izuzetno privlačnom.
Partikle
Odličan i mahom neizostavan dodatak praškastoj hrani su tzv partikle u koje spadaju konoplja, šećerac, žito, mikropelete, keks u boji, hlebne mrvice… Njihova uloga je da dodatno privuku ali i da zadrže ribu na hranjenom mestu tj u zoni pecanja. Količinski se mogu dodavati sve dok ih hrana uspešno vezuje za sebe ili dok joj ne promene strukturu i vlažnost.
Takođe su dobre za selektovanje krupnijih primeraka deverike, babuške i šarana te su neizostavan deo prihrane na komercijalnim revirima. Partikle doslovce dopunjuju praškastu hranu na funkcionalnoj osnovi, jer je cilj hrane da privuče ribu, što ona i čini, ali ne može duže vreme da je zadrži.
Nasuprot tome, partikle znatno teže mogu da privuku ribu sa većih udaljenosti ali zato samo one mogu da je zadrže duže vreme na i oko hranilišta. Poželjno je da u hrani uvek imamo dve vrste partikli – krupnije i sitnije. Na primer šećerac i konoplju. Šećerac će svojom bojom i mirisom lako privući skoro sve vrste ciprinida na hranilište, ali koliko god da hranilicom izbacimo šećerca, svako jato iole krupnije babuške ili deverike će taj šećerac da pojede za izuzetno kratko vreme i kada u okolini više ne bude drugih partikli, one će otići sa hranilišta.
Međutim, ukoliko u svakoj hranilici bude i ponešto zrna konoplje, koja je mnogo sitnija, teže vidljiva ali jednako atraktivna kao hrana, jato će se mnogo duže zadržavati na hranilištu pokušavajući da pronađe zrna sakrivena u mulju i vegetaciji.
Pošto sve partikle imaju svoju vlažnost, treba voditi računa prilikom njihovog dodavanja u praškastu hranu. Najefikasniji način njihovog doziranja, prilikom čega možemo biti sigurni da njima nećemo prevlažiti ili isušiti hranu, je da ih dodajemo uvek u manjoj količini na vrh posude u kojoj nam stoji hrana i da ih kupimo sa površine prilikom punjenja hranilice. Kada potrošimo taj površinski sloj hrane sa partiklama, prstohvatom jedne ruke samo dodamo novu količinu.
Zemlja
Gotovo je neizbežan dodatak hrani. Koristimo je i kod pecanja na bržim tokovima ali i na stajaćicama. Svojom težinom može da zadrži hranu na jednom mestu i ne dozvoli da je vodeni tok lako spere. U tu svrhu se može koristiti i sitno kamenje, poput onoga za akvarijum. Zemlja se takođe koristi i u slučaju kada treba razblažiti hranu.
Neki tereni jednostavno ne trpe jaku hranu te smo primorani da je razblažimo. Zemlja je idealna za to. Relativno je niske cene i lako se može nabaviti. Mnogi ribolovci je skupljaju sa krtičnjaka, gradilišta, rečnih nanosa itd. Pre upotrebe je treba nekoliko puta prosejati kroz sito za hranu. U određenim uslovma, iskusniji fideraši umesto prihranom, hranilice pune aromatizovanom zemljom obogaćenom partiklama.
Detaljnije o upotrebi zemlje čitajte ovde.
Peleti kao prihrana
Uvođenje upotrebe peleta u sportski ribolov napravilo je pravu malu revoluciju. U početku su one korišćene na uzgajalištima riba kao njihova osnovna prihrana. Vremenom su ribolovci takve pelete počeli da melju i dodaju ih u mikseve koje su sami pravili ili su ih jednostavno dodavali gotovim miksevima.
Danas u prodaji mogu da se pronađu specijalno proizvedene pelete, tzv. mikropelete, koje služe kao dodatak prihrani u vidu partikli. Takođe, postoje posebne pelete koje se koriste kao prihrana i najčešću primenu nalaze u method feeder tehnici.
Mikropeleti uz prihranu Mikropeleti za method
Odlični su za selektovanje krupnije ribe te je pecanje na komercijalnim revirima gotovo nezamislivo bez njih. Kada se koriste za metod, potrebno ih je navlažiti vodom ili pak nekim tečnim aditivom. Kada budu polu vlažne, lako se lepe na metod hranilicu. U ovom slučaju je upotreba kalupa gotovo neizostavna. U uslovima gde je potrebno izbaciti veću količinu mikropeleta, nejefikasniji način za to je upotreba tzv. pellet feeder hranilice – lubeničarke.
Ako se dodaju u praškastu hranu, treba ih prvo blago navlažiti fajtalicom pa onda dodati u već pripremljenu hranu. Drugi način je da se hrana blago prevlaži pa tek onda ubace suve pelete. U tom slučaju, hranu treba napraviti 3-4 sata ranije kako bi peleti upili dovoljno vlage iz nje.