Babuška – Carassius gibelio

Babuška (Lat. Carassius gibelio), poznata još i pod nazivima srebrni karaš, karaš, melez,… je u naše vode stigla polovinom XX veka a postepeno je preuzela poziciju najinteresantnije ribe za sportske ribolovce  ’70 i početkom ’80-ih godina prošlog veka. U Evropu je stigla  iz Jugoistočne Azije.

Zahvaljujući svojoj izuzetnoj sposobnosti adaptacije na različite temperaturne uslove, količinu hrane i kiseonika u vodi, veoma brzo se nastanila u svim ciprinidnim vodama regiona. U Evropi je možemo naći od Engleske na severu (gde je nazivaju F1) do španije i Portugalije na jugu.

Omiljena staništa su joj sporotekuće i stajaće vode, ali je nalazimo i u vodama mrenskog regiona i jačim strujama. Babuške iz rečnih tokova se razlikuju od svojih rođaka iz bara i stajaćica po boji i obliku tela. One rečne su izduženijeg tela i izrazito srebrnkaste boje, dok su one iz bara kraćeg i zdepastijeg tela i tamnijeg kolorita, najčešće tamno sive boje.

Deli stanište sa šaranom i deverikom ali, na žalost, i sa zlatnim karašem i linjakom, što je neposredno uticalo na gotovo potpuno nestajanje ove dve autohtone vrste naših voda. Jedan od uzroka tome je da dele istu “trpezu” ali je mnogo bitniji uzrok za to bila činjenica da se babuška mresti i sa drugim pripadnicima familije ciprinida i pošto imaju predominantan recesivni gen, mlađ koja se iz toga izleže je uvek morfološki bliža babušci.

Kada je ušla u naše vode, mužjaka nije bilo u tolikom broju pa su se babuške skoro isključivo mrestile na taj način, takozvanom ginogenezom. Danas se, međutim, pouzdano zna da postoje mužjaci babuške i da se mrest ginogenezom dešava vrlo retko. Za tim nema potrebe, pre svega zato što babuška prilikom mresta polaže oko 300.000 jajašaca, gotovo duplo više od šarana i skoro 5 puta više od linjaka i zlatnog karaša.

Još ako se uzme u obzir da ima veoma brz prirast i da konzumira veliku količinu hrane, posebno u svojim mlađim fazama odrastanja, karaš i linjak su u inferiornom položaju i posledično tome su skoro nestali iz naših voda.

Međutim, upravo zbog tog naglašenog prirasta, rasprostranjenosti, borbenosti na udici i ukusnog mesa, babuška je postala omiljena ciljana vrsta mnogim sportskim ribolovcima. Kako plovkarošima, tako i onima koji pecaju na razne dubinske sisteme, pa tako i fiderašima.

Podjednako efikasno se lovi i na method i na klasičnu feeder montažu sa kaveznom hranilicom. Izbor tehnike prevashodno zavisi od terena na kojima se lovi. Method je uspešniji na stajaćicama a klasičan feeder sa nešto kraćim predvezom (do oko 30cm) na tekućim vodama. Verovatno jedina grupa ribolovaca koja je ne voli su šarandžije, kojima je takođe čest posetilac na udicama.

Mrest započinje krajem aprila i početkom maja, kada voda pređe temperature od oko 12°C i traje do kraja juna, u zavisnosti od uslova. To je za ribolovce bitan podatak, jer upravo pred mrest i nakon mresta je babuška najaktivnija u traženju hrane. Metabolizam joj se usporava i prestaje da uzima hranu kada temperature vode padne ispod 8°C. Tada se ukopava u muljeviti deo dna gde prezimljuje ne hraneći se skoro uopšte. Zato se babuška može loviti negde od početka marta do otprilike kraja novembra.

Sve dok se dnevne tem­pe­ra­tu­re vazduha ne usta­le na pre­ko 20ºC, a noć­ne ne pre­đu prosečnih 10ºC, uspeh u ri­bo­lo­vu ba­bu­ške tre­ba pre sve­ga oče­ki­va­ti u naj­to­pli­jem de­lu da­na, iz­me­đu 10 i 16 č. To zna­či da na vo­du mo­že­mo do­ći ono­li­ko ra­ni­je ko­li­ko nam je po­treb­no da bu­de­mo sa­svim sprem­ni za pe­ca­nje on­da ka­da tem­pe­ra­tu­ra poč­ne da ra­ste. Po pod­ne, ka­da ose­ti­mo da ona već po­la­ko počinje da pa­da, slo­bod­no mo­že­mo da završimo sa pe­ca­njem.

U hladnijem periodu godine, ve­tar mo­že da bude od ve­o­ma ve­li­kog uti­ca­ja na uspeh u ri­bo­lo­vu svih vr­sta, naročito na plit­kim sta­ja­ći­ca­ma. Po­seb­no ako je ja­či (pre­ko pet me­ta­ra u se­kun­di) i hla­dan. Na­đe­mo li se na vo­di on­da ka­da je stru­ja­nje va­zdu­ha ne­po­volj­no, mo­ra­mo pro­ba­ti da se sme­sti­mo na ne­ko me­sto za­šti­će­no od nje­go­vog di­rekt­nog uti­ca­ja (tj. u za­ve­tri­nu).

Još jedan od ključnih fak­to­ra uspe­ha može biti ade­kvat­no pri­hra­nji­va­nje. Trebalo bi da bude znat­no ma­nje obil­no od onog ko­je do­no­si re­zul­ta­te u ­to­pli­jem de­lu sezone.

Ukoliko preteramo, za posledicu možemo da dobijemo znatno manji ulov ili potpuni izostanak udaraca. Razlog tome je taj, naročito u ranijem delu proleća, što apetit babuške još ni­je ni bli­zu onom pred mrest ili pred odlazak u krtog. Za­to izbor prihrane ta­da tre­ba da bu­du ma­lo “po­sni­ji” ne­go ina­če (ko­ri­ste se ili tzv. bla­že va­ri­jan­te hra­na ili stan­dard­ne pri­ma­me, ali ta­ko da im hran­lji­va vred­nost bu­de sma­nje­na do­da­va­njem la­ke ze­mlje i/ili pre­zle).

Najčešće se lovi dubinskom tehnikom i na plovak. Pošto se hrani i biljnom hranom i onom životinjskog porekla, mamci za lov babuške mogu biti i od testa i razne žitarice kao i živi mamci. U različitim periodima godine rado uzima hlebnu ružu, valjak, kukuruz šećerac, žito, ali i glistu, crviće i pinkije. Na udici je relativno dobar borac, srazmerno svojoj težini, koja u našim vodama retko prelazi 1kg a najčešće lovljeni primerci su veličine oko 250-400g. Najveći ulovljeni primerci su teški do maksimum 3 kilograma.

Prihrane koje se koriste pri ciljanom lovu babuške su najčešće slatastog ukusa, identične onima koje se koriste za šarana u tolijem delu sezone. U hranu je poželjno dodavanje mlevenog keksa, hlebnih mrvica i neke slatkaste arome. Pošto se često lovi na pozicijama gde je u vodi prisutan i cverglan, pri ciljanom lovu babuške na takvim vodama poželjno je koristiti za mamac pšenicu ili neki podizač.

Vafteri su se u poslednje vreme pokazali kao odličan mamac za ciljano selektovanje krupne babuške i izbegavanje cverglana i peša. Na vaftere često zna da udari i šaran pa se preporučuje upotreba nešto jačeg pribora nego što bi se inače koristio za ciljani lov babuške.

Korišćenje meredova je neizbežno upravo zbog ove mogućnosti kao i činjenice da, poput svog rođaka šarana, babuška ume da ima nenadane i snažne begove tik pred obalom kada lako može da pronađe spas u priobalnoj vegetaciji ili drugim preprekama.

Kao alohtonoj (invazivnoj) vrsti, nije propisana dnevna kvota na količinu ulova, niti postoji veličinski limit, ni period lovostaja u sezoni mresta. Zato ostaje na savesti ribolovaca da li će babušku ostaviti na miru tokom ove delikatne faze u njenom životnom ciklusu kao i da li je u redu da se kući odnose “jupolke” i  “džakovi” ribe koju su “razvalili”.

Apelujemo na ribolovce da izbegavajući ovo, makar na taj način spasu jednu od retkih riba koja je uspela da preživi, opstane i “oprosti nam” na ovim našim zaprljanim, zatrovanim i osiromašenim vodama.