Aqualite (stara serija) je jedan od prvih feeder štapova koji sam nabavio. Tačnije treći po redu. Kupio sam ga polovnog ali odlično očuvanog pre nekih 10-ak godina. Bio je to model od 3.60m. Nakon toga sam kupio još dva primerka od 3.90m. Pretpostavljam da je za ocenu štapa i koliko mi se dopao već samo to dovoljan podatak. Međutim, gde je on danas, nekih skoro pa 15 godina posle svog predstavljanja i posle doživljenog „facelifta“?
Meni je on i dan danas skoro redovno prvi izbor kada se planira pecanje na Dunavu ili Savi. Takođe mi je jedan od omiljenih štapova. I to iz više razloga. Po stranu to što mi je to bio prvi ozbiljniji štap iz te tzv. srednje cenovne kategorije. Bitniji razlog mojih simpatija prema njemu je njegova univerzalnost. Naime, Aqualite dolazi sa 3 vrha različite osetljivosti i zahvaljujući tome, s njim se može pecati bukvalno sve: od kedera do šarana.
Dakle nije slučaj kao kod nekih drugih fidera da promenom špica u stvari dobijamo mogućnost zabacivanja lakših ili nešto težih hranilica i menja se krivulja štapa pod opterećenjem, a zapravo smo prilično skučeni u dijapazonu vrsta ribe koju možemo ciljano da lovimo.
Specifikacije
- transportna dužina 130 cm (140 cm za štap od 390)
- t.b. do 150g
- 3 vrha (jedan od fiberglasa (beli) i dva karbonska (zeleni i crveni) nosivosti: 1,5, 2,5 i 3 Oz-a (Unce)
- plutani rukohvat punom dužinom (bez dodataka Eva pene)
- težina štapa 252g (265g)
- dvostopalni sic sprovodnici (vršni sprovodnik je unutrašnjeg promera od čak 4mm što ima veliku prednost pri daljim zabačajima i npr. u periodu cvetanja topole)
- specijalno dizajnirani halter mašinice
Utisak
I tu bih se na trenutak zaustavio i detaljnije proanalizirao jer je taj halter još od pojavljivanja štapa na tržištu izvor oprečnih mišljenja i rasprava. Činjenica je da je to bila potpuna novost kada se pojavilo. Činjenica je i da to daje veliku prednost u slučaju korišćenja mašinica različitih veličina i težina jer uz pomoć tog rešenja, pomerajući ga po uzdužnoj osi, možemo da biramo tačku balansa i da izaberemo poziciju mašine koja nam najviše odgovara.
Ali, to sa sobom nosi i rizik da nećemo pozicionirati mašinicu u idealnu ravan sa sprovodnicima. Sam halter je od plastike i ruku na srce – ne izgleda baš jak i dugotrajan. Takođe, postoji realna opasnost da neke poveće mašinice neće uopšte moći lepo da se nameste jer je zazor između žljeba na nosaču i prstena kojim zatežemo halter relativno mali tako da mašinice sa debelom („mesnatom”) stopom mogu da budu neupotrebljive, a takve realno po svojoj strukturi verzija štapa od 390cm prosto traži i zbog balansa i zbog mogućnosti koje bi nam takav komplet pružio.
Takođe, ukoliko ribolovac ne voli preterano da eksperimentiše sa različitim veličinama mašina i njihovim različitim pozicioniranjem na blanku, nego dugo drži jednu te istu ili svaku sledeću uvek pozicionira na identično mesto, postoji realna opasnost da se pluta na tom mestu ulegne, pa više neće moći da dobije čvrst spoj štapa i blanka i dobiće onu tako neprijatnu labavost i luft.
Još jedna od realnih zamerki je da je sam kraj štapa takođe presvučen plutom – nema zaštitnu kapicu, tako da je izložen raznim udarcima, grebanjima a time nežna pluta degradaciji i raslojavanju.
Lična i krajnje subjektivna zamerka se odnosi na poziciju i veličinu alkice za kačenje udice, koja je smeštena neposredno iznad plutanog rukohvata. Imam višegodišnju naviku da štap tako spuštam u držač i pozicioniram se da prilikom podizanja štapa ili kontri nikad ne hvatam štap kod haltera ili stope mašinice nego za gornji deo rukohvata, gde kažiprst prelazi na sam početak blanka. Na taj način sam uspeo donekle da redukujem staru naviku prejakih kontri.
Takvim hvatanjem štapa je pređeni put vrha štapa nešto kraći, pa je i kontra blaža. A i zbog dužine kraka kojim se kontrira, ručni zglob manje trpi. Prilikom takve kontre/podizanja štapa, ta alkica nekako uvek nađe svoj put do pregiba na prstu a to ume poprilično da zaboli. Kome to jako smeta može da proba da sečicama iseče tu alkicu, ali treba paziti da taj zahvat ne napravi još veći problem. Verujem da bi moglo da se isturpija ili obrusi, ali treba posebno paziti da prilikom tog zahvata ne dođe do oštećenja blanka. S druge strane, ta je alkica baš korisna pri pakovanju štapa ribolovcima koji ne rasturaju ceo sistem nakon pecanja, već samo hranilicu skidaju sa karabinjera.
Primena
Sam štap se ponaša više nego odlično, pogotovu pod većim opterećenjima jer je izrazito parabolične akcije – što ga više opterećujete to veći deo blanka „radi”. To ima izuzetne prednosti kod npr. zamaranja krupnijih riba, pre svega šarana, za koje je ovaj štap skoro pa izmišljen. Međutim, sa belim (najmekšim vrhom) štap je u stanju da detektuje i najfinije trzaje sitne bele ribe u najhladnijoj vodi. I taj famozni beli vrh se tokom godina i pokazao kao jedna od najvećih mana. Mislim da sam jedan od retkih vlasnika ovog štapa kome su na sva tri primerka ostali čitavi beli vrhovi. Možda je to zato što sam ih skoro pa jedva i koristio.
Kako god, poznajem jako puno bivših vlasnika ovog štapa koji su imali peh da iz nekog od razloga polome beli vrh. Srednji (zeleni) vrh je kao stvoren za zabacivanje hranilica od 40-60g nešto većeg kapaciteta. Baš onih koje nekako najčešće koristmo npr. na Tisi. Još uvek je dovoljno mekan da detektuje i sitnija pipkanja a opet dovoljno jak da hranilice + hranu od 60-100g zabaci baš podaleko. Sa crvenim vrhom dobijamo „treći štap” koji se dosta razlikuje od prva dva.
Štap se sa njim bitno ukrućuje i tek sa njim počinje da radi celom svojom dužinom. Sa njim, hranilice od 50 do 100g plus hrana izvlače ono najbolje iz ovog štapa. U kombinaciji sa upredenom strunom namotanom na špulnu, crveni vrh na Aqualiteu može biti odličan štap za sondiranje ali i inicijalno hranjenje bilo spombom, bilo raketom ili velikom hranilicom za inicijalno hranjenje.
Sporim ali energičnim zamahom možemo da postignemo zavidne daljine. Tu možemo da zahvalimo i velikim vršnim sprovodnicima. Zamaranje krupne ribe na velikoj daljini je sa njim pravo zadovoljstvo.
Naoko „šaranski parabolik” radi sve do rukohvata i znatno brže zamara ribu nego krući štapovi. To je od posebnog značaja na takmičenjima gde je brzo izvlačenje krupne ribe vrlo bitno. Zbog već pomenutih sprovodnika štap trpi i nešto deblje najlone, kao i korišćenje šok lidera, što opet omogućava da brže „čupamo” ribu sa većih daljina.
To što se blank tako ponaša možemo da zahvalimo materijalima koji su korišćeni u njegovoj izradi ali i debljini zidova blanka. Međutim, to ima i svoju cenu. Za današnje pojmove Aqualite je vrlo težak štap. Za pecanje npr. mrene na Dunavu sa dva ovakva štapa dužine 390cm na nekih 40-50ak metara daljine potrebna je baš dobra kondicija. Međutim, kada zakačite „dunavski torpedo“ na toj daljini, što se štapa tiče možete biti sigurni i ukazati mu puno poverenje, jer vas on sigurno neće izdati.
Ocena
Sa ovim štapom biće zadovoljni i početnici i napredniji fideraši, jer sa njim prosto ne može da bude greške. A ako za neki štap može da se kaže da je „all round“ fider, onda je Aqualite od 360 prilično blizu tome, jer ne postoji univerzalni fider. Pojavom novog modela Aqualitea ovaj model je prestao da se proizvodi i ponekad se može pronaći na oglasima.
Ukoliko tražite štap za pecanje krupne bele ribe na velikim rekama ili štap za šarana na komercijalnim revirima ili štap za sondiranje i početno hranjenje a možete da ga dobijete po povoljnoj ceni, nemojte propustiti priliku.