Feeder hranilice

Feeder hranilica je možda i najbitniji deo fider sistema. Ona je taj element koji fider ribolov izdvaja od ostalih tehnika i čini je verovatno najefikasnijom tehnikom ribolova danas.

Kao što smo u temi o štapovima već pomenuli, od samog nastanka tehnike se vodi rasprava da li su hranilice ili fider štap suština ili srce fider tehnike. Pobornici „hranilica“ kao najjači argument potežu samo ime tehnike (Eng. Feeder – hranilica).

Izmišljena je u Engleskoj ali je tokom vremena menjala svoje oblike i načine primene. Neki od starijih čitalaca se verovatno sećaju da su prve hranilice kod nas bile u upotrebi još početkom ’80-ih godina prošlog veka, da su bile spiralnog i dvostruko konusnog oblike (uže na vrhu i dnu a najšire na sredini) da su često u svojoj vertikalnoj osi imale i olovno otežanje ili smo ga, u nedostatku fabričkog otežanja, sami ubacivali u vidu olova raznih težina.

• 

U ove hranilice smo najčešće umetali valjak (tzv. „kulju“) ili izgnječeni hleb, a napredne verzije „prihrane“ su bile obogaćene cimetom, vanilin šećerom, alevom paprikom ili kombinacijama. I već tada se videlo, bez obzira sa koliko debelim najlonima, jakim i krutim štapovima i velikim udicama smo pecali,  na taj načim ribolovac je hvatao neuporedivo više ribe nego kolege koje su pecale samo sa olovom.

Sve su to Englezi uvideli i smislili način da ukombinuju preciznost i lakoću pecanja na plovak, preciznost hranjenja sa kupicom (uz štek metodu), prednosti plasiranja hrane u jednu tačku, ali ovaj put na većoj daljini i oblik hranilice koju iole jači vodotok neće da odnese (kao što je to bilo sa spiralnim hranilicama) i rodile su se prve klasične četvorougaone hranilice kakve smo smo svi koristili kada smo pravili naše prve korake u feeder tehnici.

Vremenom su hranilice dobile bezbroj različitih varijanti oblika, koriste se razni materijali, forme, otežanja, dizajni,… Prava mala nauka. Ovde ćemo sada pokušati da skratimo komplikovanu jednačinu i hranilice svedemo na neke osnovne podele i vrste i primenu. Poređaćemo ih prema popularnosti i primeni kod naših ribolovaca.

Kavezne hranilice

Najrasprostranjenije i najbolje prihvaćene hranilice kod naših fideraša su tzv. kavezne hranilice. Prave se u različitim oblicima – okruglog, kvadratnog, pravougaonog poprečnog preseka, „tunelke“, … i najčešće se izrađuju od tzv. „bušenog lima“ ili žice, koji čine telo hranilice i olovnog otežanja, na kojem se nalazi deo namenjen za kačenje na sistem. Osim od metala, mogu biti izrađene i od plastike i mnogi fideraši sami, u kućnoj varijanti, prave ovakve hranilice od priručnih materijala.

Ove hranilice su podjednako efikasne i na stajaćim i na tekućim vodama, omogućavaju relativno brzo otvaranje hrane, relativno brzo tonu ostavljajući za sobom u vodenom stubu trag hrane koji za sobom spušta rubu do dna. Okruglaste se više koriste na stajaćim i sporotekućim vodama, dok se kvadratne i pravougaone koriste na sporotekućim vodama.

• 

„Tunelke“ su se najbolje pokazale na jačim vodotokovima a specifičan oblik i hidrodinamične karakteristike joj omogućavaju da sa manjim otežanjima pecamo u bržim vodenim tokovima. Hrana se iz kaveznih hranilica relativno brzo otvara, tako da su idealne za dinamičnija pecanja, gde je potrebno za kratko vreme isporučiti veću količinu hrane i stvoriti tzv „stazu“ koju će predstavljati hrana koju vodeni tok nosi po dnu. Samu brzinu otvaranja hrane iz ovakvih hranilica regulišemo jačinom utiskivanja hrane u hranilicu, vlaženjem hrane, dodavanjem zemlje i tako dalje, ali o tome u drugoj temi.

Open end feeder hranilice

Drugi, široko rasprostranjeni, tip hranilica su tzv. open end hranilice. Pretežno su izrađene od plastičnih materijala i na sebi poseduju tek nekoliko rupa iz kojih izlazi hrana i živi mamci.

Namenjene su za ribolov gde je potrebno hranu spustiti što više na samo na dno, gde je potrebno da se hrana nešto sporije otvara i ispada iz hranilice. Samim tim, i hranu moramo prilagoditi ovakvim hranilicama. Češće ih biramo za dublje i nešto brže vodene tokove i kod lova krupnije ribe, ili kada riba pasivnije uzima hranu, ali ni to nije pravilo. Najčešće su okruglog poprečnog preseka ali ih nalazimo i ovalne, pravougaone, … Naši fideraši često ovakve hranilice prave u domaćoj radinosti i ništa manje nisu efikasne nego kupovne.

Maggot hranilice

U Engleskoj izuzetno popularne, kod nas znatno manje zastupljene, su i tzv. maggot  hranilice (Eng. maggot-crvić). Slične su open end hranilicama, ali na svojim krajevima imaju poklopce (jedan ili oba kraja se mogu skinuti) i pune se pretežno živim ili mrtvim crvima (zavisno od doba godine, apetita i vrste ribe, …), seckanim glistama, kasterima, larvom, fujem ili kombinacijom. Izuzetno su efikasne, pogotovu kada je riba neaktivna, u hladnijem delu godine, kod početnog hranjenja kada je potrebno da veću količinu mamaca spustimo direktno na dno.

Ako to pokušamo sa kaveznim hranilicama, velika količina živih mamaca će ispasti već pri udaru hranilice na površinu ili pri propadanju kroz vodeni stub, što može da rezultira privlačenjem većeg broja kedera i druge nepoželjne ribe.

Takođe mogu biti konstruisane u različitim varijantama: okruglog poprečnog preseka ili ovalnog, ali postoje i drugačija rešenja. Setimo se onih hranilica izrađenih od špona, koje smo morali da držimo uronjene u činiju sa crvićima i sačekamo da se oni uvuku u strukturu materijala.

Hranilice za početno hranjenje

Osim ove grube opšte podele, postoje i razne specijalne varijante hranilica koje srećemo na pecanju feeder tehnikom. Neizostavne su , pre svega, hranilice za početno hranjenje. Stilski su gotovo identične kaveznim hranilicama, ali su znatno većeg gabarita i mahom su bez dodatnog otežanja. Koriste se za inicijalno izbacivanje veće količine hrane na mesto ribolova i formiranje hranilišta. Osim njih, imamo još i tzv. rocket hranilice i (long) distance  hranilice namenjene ribolovu na većim daljinama, itd. Za kraj smo ostavili metod (Eng. method) hranilice, jer one predstavljaju čitavu podvrstu i posebnu tehniku feeder ribolova, o čemu će detaljno biti pisano u posebnoj temi.

•