Pri kupovini drugog fider štapa (i svih sledećih) mnogo je manje pitanja i nedoumica nego pri kupovini prvog štapa. Razlog za to je što se do trenutka kupovine drugog štapa, ribolovac već detaljno upoznao sa mogućnostima fidera, tehnikom bacanja i svim prednostima koje feeder ribolov poseduje u odnosu na ostale tehnike.
Zato je ovaj tekst namenjen onima koji su već napravili svoje prve korake u svetu feeder ribolova, koji su već kupili svoj prvi fider i otpecali s njim jednu, dve ili tri sezone i osećaju se spremni i rešeni su da pređu na „viši nivo“. To treba shvatiti vrlo uslovno i tu se pre svega misli na one neverne Tome koji su se nakon određenog broja pecanja fiderom uverili da „taj tanušni špic” neće pući pri zabačaju i da taj “najlon samo za predveze” ne mora da služi samo za predveze i da „tom udicom mogu samo kederi da se pecaju“ jednostavno ne stoji.
Velika većina onih koji se danas smatraju “starijim” fiderašima sa višegodišnjim iskustvom su svoje prve fider korake napravili pecajući štapovima XH, H ili makar MH težine bacanja, jer su i sami bili manje ili više neverne Tome. Takođe, u vreme kada je većina takvih fideraša počinjala da peca na fidere, na tržištu i nije baš bila neka velika ponuda i izbor fidera.
Niti je baš i bilo gde da se pročita ili informiše, a kamo li da se od nekoga iz prve ruke čuje ili vidi kako sve to u praksi funkcioniše. U jednom takvom „informativnom mraku“ bilo je logično da se u radnjama ili oglasima hvataju za „močuge“ uvereni da su oni minimum minimuma ispod kojeg ne može da se ide ukoliko žele da pecaju ribe od barem pola kilograma ili više.
Praksa je pokazala, a to vidimo skoro svakodnevno, da i dan danas, skoro svi oni koji tek sada ulaze u čarobni svet zvani feeder tehnika i dalje za svoj prvi štap traže ili žele neki Heavy štap.
Sasvim je jasno da je potpuno bespredmetno ljudima koji sad prelaze sa klasične dubinke ili varaličarenja ili „modernog šaranskog ribolova“ u fideraše objašnjavati i preporučivati da za prvi štap uzmu neki Medium ili čak Light štap. Dok se lično ne uvere šta se fiderom može a šta ne i kako se sa fiderom rukuje, možda je tako i najbolje da ostane. Ali sada to ovde nije tema.
Tema ove priče namenjena je za sve one koji su već naučili da se hranilica od 40g puna hrane ne može zabaciti trzajem identičnim onom kojim zabacujemo leptirastu varalicu od 5 ili 10g. Za one koji znaju da se šarandžijsko olovo od 120g na paraboliku od 3,5 libri drugačije zabacuje od 30g hranilice sa light štapom.
Takvi ljudi su do sada sa svojim prvim fiderom obišli više različitih tipova voda, isprobali oba ili sva tri vrha koja su išla uz štap i uz malo sreće su im oba (ili sva tri) izmenjiva vrha još uvek čitava. Oni su već videli kod kolege ili drugara, ili se čak i poslužili i otpecali koji put sa nekim MH ili Medium ili čak Light štapom. Duboko sam ubeđen da su tek tada bukvalno „progledali“.
Verovatno su i doživeli da sednu na obalu nekog „bagera“, jezerceta ili reke sa sporijim tokom gde su zabacili svojim H ili XH štapom hranilicu od 40 ili 50g i posle sat vremena intenzivnog pecanja počeli da osećaju zamor ili blagi bol u zglobu, podlaktici, nadlaktici, ramenu ili leđima.
Dotle je kolega pored njih neumorno i bez pauze, hirurškom preciznošću zabacivao u tačku i vrlo verovatno lovio skoro duplo više ribe. To su trenuci koje je teško objasniti i opisati. To je trenutak „progledavanja“ kad se shvati da se sve može utanjiti, ufiniti, minimizirati i olakšati.
Paleta ovakvih štapova je danas mnogo šira i bogatija nego pre nekoliko godina ali su im i cene vrlo šarolike. Već za 40-ak Evra se može naći relativno pristojan MH ili M štap koji može da oduševi nekom svojom karakteristikom ali se mogu naći i po cenama preko 200€. Kod izbora ovog štapa već mnogo manje treba da se oslonite na savete i sugestije drugih, tim pre što već imate određeno iskustvo i afinitete spram toga kakav štap ste zamislili da vam treba, kao i spram toga gde najčešće i koje vrste riba najčešće nameravate da lovite s njim.
U ovu široku paletu štapova mogu da spadaju oni od kratkih i ultra lakih pikera, preko srednje dugih pikera ili light fidera mekše ili tvrđe akcije, pa sve do mekših dugačkih fidera namenjenih ciljanom lovu mekoustih deverika ili nešto oštrijih štapova koji odolevaju i jačem vodenom toku i mogu da bacaju 150 ili 180g.
Kod kupovine ovakvih štapova, na žalost, moramo mnogo više da otvorimo oči, tim pre što spadaju u nešto višu cenovnu grupu i što je za kupovinu takve alatke duže vremena „odvajano od usta“ da bi se kupio, pa bi pogrešan izbor mogao da bude malo gorča pilula nego kada se prevarimo pri kupovini H štapa za 3000 dinara.
Kod izbora prvog štapa ciljano nisu davane sugestije za izbor modela, ali u ovom slučaju već možemo da damo sasvim konkretne predloge.
Štap koji uvek može da se preporuči kao odličan izbor i sa kojim može da peca na najvećem broju naših voda, za kojeg još nisam čuo da je neko rekao da ne valja, je legendarni Maverov Abyss.
Premda dolazi sa samo 2 vrha, sa njim bez problema mogu da se pecaju skoro sve naše ribe, počev od najsitnije bele ribe pa do šarana na komercijalama. Lični rekord je šaran od 8 kg sa komercijalnog revira uz upotrebu osnovnog najlona 0.18 i predveza od 0.14! O Abisu više možete pročitati u tekstu kojim ga predstavljamo. I ono što je vrlo bitno dodati – relativno je jeftin.
Sledeći štap koji mirne savesti mogu svima da preporučim je Energotimov Competition Feeder. Izuzetno laganog blanka, prelepog dizajna (iako je stvar ukusa u pitanju, još nisam čuo da je neko rekao da je ružan), fantastično precizan štap, sa svoja tri vrha pokriva skoro sve situacije: od manjih stajaćica pa sve do Tise, Save ili mirnijih delova Dunava.
Neke kolege kažu da zbog nešto oštrije akcije u odnosu na Abisa nije baš najpogodniji za pecanje deverike, ali ja nisam sa time imao problema. Mislim da sve one koje su mi spale, spale bi mi i sa Abisa!
Sledeći fantastičan štap je opet proizvod Mavera i nosi naziv Powerlite. Samo ime mu kazuje o kakvom se štapu radi. Izuzetno jakom a ultra lakom. Dvodelac od 3,3m je jedan od najskladnijih štapova koje sam do sada imao prilike da držim u ruci, a to nije mali broj.
Pecanje ovim štapom je bukvalno – poezija. Hranilice od 20 ili 30g se na daljinu od 30m plasiraju skoro jednako precizno kao kada plovkaroši štekom hrane kupicom. A osećaj upecane babuške od kilo na ovom štapu je nenadmašan.
Štap koji je po karakteristikama najsličniji Abisu je Šimano Alivio. U pitanju je jedan izuzetno precizan štap, elastičan, mekan a jak. Sve ono što je potrebno za krupne deverike i babuške. Čak i kad je voda hladna, jer ima jako osetljiv vrh od fiberglasa za te uslove.
Jako sličan Abisu i Aliviju je i Energotimov Emerald. Izuzetno elegantan štap, tankog rukohvata mada nešto veće sopstvene težine. Dva vrha od fiberglasa detektujui najfinije pomeraje sistema a elastičan i mekan blank garantuje da se meka usta bele ribe neće proseći dok je ne dovučemo do meredova.
Još jedan izuzetan štap dolazi iz Maverove palete, a to je Genesis Black Ice. Od pobrojanih štapova on je deklarisan kao najjači i ima najveću težinu bacanja ali svako ko ga uzme u ruku biće oduševljen tankim blankom, izuzetno lepom izradom i lakoćom. Štap je namenjen pecanju krupnije bele ribe i osrednjim šaranima kao i pecanju na jačim vodenim tokovima ili stajaćicama gde je potreban dalek zabačaj.
Ovaj spisak ne bi bio kompletan ako bi sa njega izostali Tubertini Triniti, Tubernini Concept, Trabucco Selector, Trabucco Inspirion, Trabucco Precission, Spro Cresta, Daiva Ninja, Daiva Procaster, Shimano Beastmaster… ali bi bio predugačak ako bismo pokušali da nabrojimo sve koji bi mogli da potpadnu pod grupu šrtapova o kojima je ovaj tekst.
Da ne bi bili zanemareni i nešto jači štapovi i oni namenjeni težem ribolovu ili pecanju na jačim vodotokovima treba navesti neke koji su se tokom godina izdvojili kao odličan izbor.
Dome Gabor Pellet feeder se istakao po fantastičnoj snazi i sposobnosti da za relativno kratko vreme zamori i najborbenije šarane. Zahvaljujući velikim provodnicima omogućava daleke zabačaje i korišćenje debljih najlona. Duž celog blanka se vide upredene trake od kevlara koji štapu daju izuzetnu žilavost i krutoću ali ga ipak ne čine „močugom“. Sa njim ni borba sa 10+ kg šaranom nije nikakav problem.
Sledeći teškaš izuzetnih karakteristika, koji i dan danas čini neizostavni deo mog arsenala je prva serija Daivinog Aqualitea. U odnosu na DG Pellet Feeder, Aqualite je nešto mekši ali daleko od toga da je “glindžav”. Dolazi sa 3 vrha sa kojima se može pecati skoro pa bukvalno sve i na svakoj vodi. Opširnije o prvoj seriji Aqualite-a u posebnom tekstu gde ga predstavljamo.
Sledeći fantastičan štap za ove namene je Daivin Windcast. Zatim su tu i Dome Gabor Team Feeder ili Power Fighter serije i mnogi, mnogi drugi.
Sve ove pobrojane štapove shvatite kao primer i preporuku kakav bi drugi ili sledeći štap mogao ili trebao da bude, a ne kao reklamu za određeni model. Sa svim pobrojanim štapovima sam lično pecao ili ih posedovao (ili još posedujem) te zato mogu sa pouzdanošću da tvrdim za njih da su odličan izbor za određene konkretne situacije na vodi.
To što na spisku niste našli neki konkretan model koji vas interesuje ne znači da on nije dobar ili da ja smatram da nije dobar, niti da je bolji ili gori od nabrojanih. To samo znači da ga lično nisam testirao i ne bih mogao ni subjektivno ni objektivno da napišem o njemu ništa više osim tehničkih podataka preuzetih sa nekog sajta.
Takođe u obzir nisam uzimao štapove iz tzv. “premium segmenta” kao što su Daiwa Tournament ili Walter Tamas Continental seriju štapova jer po cenovnom rangu prevazilaze mogućnosti najšireg broja sportskih ribolovaca i što sam stanovišta da “boj ne bije svijtlo oružje, …”
Još jednu stvar je vrlo bitno istaći a to su tehničke karakteristike štapa koje vas mogu odbiti ili privući nekom štapu. Mnogo bitniji od tehničkih podataka je subjektivni osećaj koji u vama budi određeni štap. Ukoliko vam štap legne i ukoliko pri rukovanju njime imate osećaj da vam je srastao uz ruku (ili k srcu), nemojte se rukovoditi modnim trendovima na tržištu niti cenovnim kategorijama. Jer pecanje fiderom se vezuje za osećaj, ne za brojke!