Za razliku od klasičnih kaveznih hranilica koje se (najčešće) pomoću karabinjera montiraju na osnovni najlon da po njemu klize, method hranilice funkcionišu tako da se kroz njih provlači osnovni najlon.
Tipovi method hranilica
Najrasprostranjenije su one kod kojih je otežanje sa njihove donje strane (na “leđima” hranilice), u obliku metalne ili olovne ploče, ulivene u telo hranilice, dok je gornja strana otvorena i najčešće prošarana „rebrima“ radi boljeg zadržavanja hrane. Pojedini proizvođači su toj gornjoj polovini dodali blago izdignute bočne stranice radi povećanja kapaciteta i boljeg zadržavanja hrane.
Taj gornji, otvoreni kraj hranilice se utiskuje u kalup, koji je prethodno napunjen hranom. Vađenjem hranilice iz kalupa dobijamo formu uzdužno presečenog kuvanog jajeta. Prilikom pada u vodu, donja strana hranilice koja u sebi sadrži otežanje, kao teži deo, brže tone. Na taj način gornji deo hranilice u kojem se nalazi naša hrana i u njoj skriven mamac je „na izvolte“ ribi koju je privukao miris, boja…
Method hranilica i kalup Gotov proizvod
Kroz uzdužnu osu hranilice je provučena cevčica kroz koju prolazi naš osnovni najlon. Na vrhu se najčešće nalazi gumeni konusni špic koji sprečava mršenje sistema prilikom zabačaja. Kod nekih modela se na donjem kraju cevčice može nalaziti gumeni prsten u koji možemo da uvučemo vrtilicu na koju vezujemo predvez.
Izrađuju se u različitim veličinama i otežanjima. One najmanje, sa vrlo malim kapacitetom nosivosti hrane i malim težinama se i najređe koriste i samo u izuzetnim situacijama, kada je potrebno plasirati minimalnu količinu hrane i kada se riba slabo hrani. Najuniverzalnije težine su od nekih 30 do 40 grama, što sa hranom u njima znači otežanje od nekih 50-60g maksimalno. Mogu se relativno daleko zabaciti ali im preciznost usled oblika nije jača strana.
Nasuprot ovim, postoje hranilice koje mogu poneti ogromnu količinu hrane, čak i do 200+ grama. To je posebna varijanta method hranilica i kod nas se ne koristi toliko često koliko npr. u Mađarskoj.
U pitanju su tzv. pelet hranilice sa antitengl (eng. anti tangle) cevčicom i ne treba ih mešati sa engleskom varijantom pelet hranilica. Naši ribolovci ih često nazivaju “lubeničarke”. Ovo su hranilice koje se koriste pri ribolovu na otvorenim vodama, na teškim terenima i gde je neophodno redovno plasirati veliku količinu hrane.
U zavisnosti od broja rebara se odvija i brzina otpuštanja utisnute/nalepljene hrane. Što su rebra gušća, hrana se sporije otpušta i obrnuto. Lete izuzetno daleko i precizno ali iziskuju upotrebu daleko robusnijeg pribora i obaveznog šok lidera.
Method hranilica koja takođe nose naziv pellet feeder ali se znatno razlikuje od prethodne verzije, je hranilica koja kod nas još uvek nije našla toliko široku primenu i delo je engleskih inovatora. Samo ime joj govori da je prevashodno namenjena kod hranjenja sa mikropeletama. Zbog specifičnog oblika i načina punjenja ne karakteriše je velika preciznost kod zabačaja. Dobrog je kapaciteta u odnosu na veličinu i može za kratko vreme da izbaci veću količinu partkli i hrane na hranilište.
Nakon punjenja hranilice se udica sa mamcem utiskuje u hranu. Pre izvesnog vremena se pojavio i unapređeni model sa oprugom, koja se pre zabačaja sabija hranom i nakon određenog vremena provedenog u vodu, opruga se otpušta i praktično katapultira iz sebe hranu sa mamcem. Nismo je kod nas još videli u prodaji.
Na vrlo sličnom principu ovim engleskim pellet feeder hranilicama funkcionišu i hranilice našeg poznatog kolege ribolovca i inovatora na polju izrade hranilica Milana Radoševića – Hit Feeder hranilice. Specifičnog su, konusnog oblika i mogu se, zahvaljujući specifičnom dizajnu, koristiti i kao klasične klizne hranilice ali se u nekoliko trenutaka može preći istom hranilicom i na method varijantu.
Pune se sa donje strane i u njih se nakon hrane utiskuje predvez sa udicom i mamcem. Nose proporcionalno veliku količinu prihrane i pored „naopakog“ aerodinamičnog oblika vrlo daleko i precizno lete a još lakše se vade iz vode.
Kao poseban oblik klasičnih method hranilica su se takođe u Engleskoj (a gde drugo?) pre nekoliko godina pojavile tzv. bendžo (eng. banjo) hranilice. Sam oblik tela podseća na instrument bendžo. Uglavnm se koriste na manjim komercijalnim vodama, relativno su malog kapaciteta i mahom se koriste za punjenje mikropeletama.
Osim ovih nekoliko nabrojanih postoji još bezbroja varijacija na temu, ali se u principu sve svodi na ove osnovne grupe – ili se hranilica utiskuje u kalup ili se na njih lepi hrana. Za koji ćemo se oblik i veličinu odlučiti zavisi od uslova na vodi, na kojoj i kakvoj vodi pecamo, kakve su navike ishrane ribe, kolike ribe pecamo i koju prihranu i mamac koristimo.
Neka nepisana pravila kažu da nam na otvorenim vodama nije presudan kvalitet nego kvantitet hrane te s toga obično biramo pelet hranilice velikog kapaciteta. Nasuprot tome, na komercijalnim vodama, gde su ribe već „videle i prošle sve“, fokus treba staviti na preciznost, vrstu i kvalitet hrane na uštrb kvantiteta. S toga ćemo se tu odlučiti za proporcionalno manje hranilice manjeg kapaciteta.