Mrena (Lat. Barbus barbus) je jedna od omiljenih ciljanih vrsta mnogih sportskih ribolovaca koji je često nazivaju i rečni torpedo. Sam taj nadimak najbolje govori zašto važi za jednog od najboljih boraca i najjačih protivnika kojeg možemo da očekujemo na udici. Begovi upecane mrene su siloviti sa čestim neočekivanim promenama pravca i borba sa njom je neizvesna do poslednjeg trenutka.
U našim vodama je dosta rasprostranjena i ceo jedan pojas vodenih tokova se po njoj i naziva “mrenski region”. Ovaj pojam podrazumeva srednje i donje tokove velikih ravničarskih reka, ali delom i njihove gornje tokove i doseže sve do pastrmskih (salmonidnih) područja. Voli brze vodotokove bogate kiseonikom pa se zato jako retko ili gotovo nikad ne pronalazi u jezerima, kanalima ili barama.
Ima je u Dunavu, Savi, Tisi, Moravama, Drini, Ibru a može se upecati i u donjem toku Tamiša. Nije naročito osetljiva na prljave vode jer je izrazita riba dna i jedini pravi problem joj predstavljaju zagađenja sa teškim metalima koji padaju na dno, gde se ona isključivo i hrani.
Telo joj je izduženog, naglašeno vretenastog oblika sa bledo do jače naglašeno crvenim perajima, u zavisnosti od vode u kojoj žive i perioda godine. Pred sezonu mresta mužjacima peraja dobijaju nešto intenzivniju crvenu boju sa ciljem privlačenja većeg broja ženki na gnezdo za polaganje ikre, koje oni prave.
Glava je izduženog oblika sa usima koja su okrenuta na dole i koja imaju izražene vrlo jake usne, kojima mrena kupi i usisava hranu sa dna i mrvi ljusku sitnim ljuskarima i zglavkarima.
Na oba ugla usana se nalaze dva para brčića (Eng. barbels) koji imaju dvojaku ulogu.
Prva funkcija je vezana za detekciju hrane i njenu klasifikaciju na upotrebljivu i neupotrebljivu, jer se u tim brčićima nalazi veliki broj receptora čula ukusa i mirisa. Druga uloga je oponašanje rada larvi i crvića, čijom vibracijom provocira male ljuskare da pomisle da im je to obrok tik pre nego što sami postanu mrenin zalogaj.
Telo joj je pokriveno relativnom sitnom ali dosta čvrstom i relativno duboko usađenom krljušti što joj omogućava brzo kretanje i minimalan otpor vodenoj struju. Na telu dominira proporcionalno veliko repno peraje koje mreni omogućava borbu sa jakim vodenim strujama u njenim najčešćim staništima.
Mresti se od kraja aprila do kraja juna, kada se gotovo uopšte i ne hrani. Ženka polaže samo 3-8000 jajašaca koja su relativno krupna i narandžaste su boje. Mlađ se izleže nakon 14 dana od trenutka oplodnje. Za nekih 4 meseca od izleganja mlađ dostiže veličinu prosečnog kauglera (belice). Nakon toga se rast usporava i polnu zrelost stiče tek sa 4 navršene godine i veličine od oko 30-40 cm.
Mrena se je pretežno jatna riba, ali njihova jata nisu generacijska, već se u jatu mogu naći jedinke različitih generacija i veličine. Jata se najviše zadržavaju u srednjem toku reke, dalje od obale, na peskovitm ili šljunkovitom dnu. Retko prilazi bliže obali, osim u vreme mresta i tokom leta, ali i tada bira sprudove i brzake kao i delove reke sa krupnijim podvodnim kamenjem i stenama, koji omogućavaju brži protok vode.
Peca se najraznovrsnijim tehnikama, od plovka preko fidera i dubinke pa sve do varalice. Plovkom se pretežno pecaju na manjim i nešto plićim vodotokovima gde se to najčešće radi kliznim ili fiksnim plovcima tehnikom “vožnje”. Dubinski se love ili kotrljanjem ili klasičnom dubinkom i teškim fiderima na velikim ravničarskim vodotokovima. Varaličari se najčešće na mestima gde nema drugih dominantnijih predatorskih vrsta i retko se ciljano lovi u drugim vodotokovima.
Pošto se hrani na dnu i plen su joj najčešće ljuskari i razni mekušci, tome se prilagođavaju i mamci. Najčešće su to crvići nanizani u “ružu”, gliste ili njihova kombinacija. Leti se za mamac može uspešno koristiti i rovac ali i kuvani kukuruz. Često se kao najuspešniji mamac za krupnu mrenu koristi i mesni narezak iseckan na kocke, kačkavalj kao i pelete i boile izrazito bogate ribljim brašnom (fishmeal).
Kao prihrane pri ribolovu feeder tehnikom dominantno mesto zauzimaju one sa aromom sira i kombinacija tih hrana sa šaranskim prihranama obogaćene šarenim hlebnim mrvicama, keksom, mikropeletama i živim ili mrtvim crvima. Pošto živi u jačim vodotokovima a izuzetan je borac, pribor mora biti prilagođen takvim uslovima.
Štapovi bi trebalo da budu velike težine bacanja, preko 150g (H-heavy, XH-extra heavy i XXH-extra extra heavy), najlon nikako ispod 0.22, predvezi ne tanji od 0.18 i udice veličina 10, 8 li 6. Nije zgoreg koristiti predveze od fluorokarbona ili nekog drugog materijala otpornog na krzanje, jer je dno na kojem mrena voli da se zadržava mahom prekriveno školjkama i njihovim praznim ljuskama koje su oštre kao žilet i mogu lako preseći bilo koji najlon.
Dril na mašinici treba prilagoditi situaciji na vodi jer prvi beg mrene je vrlo silovit. Zato i treba izbegavati klipovanje najlona. Precizna daljina i hranjenje u tačku se postiže tako što se flomasterom obeležava deo najlona uz samu mašinicu kada se hranilica prvi put zabaci na željeno mesto. Tako ćemo svaki sledeći put moći da zabacujemo na isto mesto i ne rasipamo hranu i time razvučemo jato na veću površinu.
Lovostaj na mrenu traje od 15.4. do 15.6. a minimalna dozvoljena mera je 25 cm.
Znajući da mrena postaje polno zrela tek sa minimum 30-ak centimetara, apelujemo na ribolovce da sve primerke manje od toga vraćaju, bez obzira na propisanu minimalnu lovnu dužinu. Tim pre što se meso mrene ne smatra naročito ukusnim i što je puno sitnih kostiju.
Sa druge strane ona je najjači borac naših voda, što zajedno sa gore navedenim daje najbolji razlog da se sve upecane mrene vraćaju u nadi da će dostići svoje najveće dimenzije i pružiti nam nezaboravne trenutke u borbi sa ovom izuzetnom sportskom ribom.
Svetski rekord iznosi čak 18,6kg a kod nas se svaka mrena preko 5kg smatra kapitalnom.