Mnogi fideraši se kunu da je upotreba zemlje neizostavna u lovu svih vrsta koje ciljano lovimo na fider (osim šarana) u gotovo svim godišnjim dobima. Drugi pa tvrde da je zemlja potrebna samo u zimu i proleće dok jedna grupa zemlju nikada i ne koristi.
Zašto oko ove teme postoje tolike kontraverze i da li nam je zemlja u prihrani neophodna?
Podela zemlje
Zemlje po osnovnoj podeli delimo na teške i lake. Teške zemlje (černozem, crnica) su mahom tamnije boje, potiču sa krtičnjaka ili iz šumovitih predela. Znatno su lepljivije od lake zemlje. PH faktor im je najčešće oko ili ispod 7, što će reći da su blago kisele. Lake zemlje (les) su pretežno svetlije boje i potiču sa lesnih/aluvijalnih nanosa iz priobalnog pojasa većih tekućih voda. Lepljivost im je mala. PH faktor im je iznad 7, što znači da su bazne. Postoji još jedna vrsta zemlje, glina, koja se izuzetno retko koristi pa je zato ovde nećemo ni detaljnije razmatrati.
VDE tamna zemlja VDE svetla zemlja
Uloga zemlje
Danas se u skoro svakoj iole bolje snabdevenoj prodavnici ribolovnog pribora može pronaći zemlja za ribolov. Mnogi ribolovci zemlju za ribolov ne kupuju već je nabavljaju na samom mestu gde pecaju. To čine tako što sa okolnih krtičnjaka skupe rastresitu zemlju i proseju je kroz sito, ili na obodu šume razgrnu površinsko lišće i vegetaciju pa ašovčićem ili drugom alatkom sakupe podpovršinski sloj zemlje koji kasnije blago prosuše i proseju.
Na Dunavskom priobalju se skoro svuda može pronaći lesna zemlja koji ribolovci rado dodaju svojoj primami, jer je poznato da Dunav traži obilnu količinu prihrane da bi se dobili dobri rezultati.
Zemlja se koristi bilo kao dodatak prihrani bilo samostalno i može imati višestruku ulogu. Za ublažavanje jačine prihrane, za dobijanje mase, kao nosač arome, kao bojadiser, kao dodatno otežanje, za ulepljivanje ili prosušivanje hrane… Često dodavanje zemlje u prihranu može da rezultira dobijanjem znatno krupnijih primeraka u odnosu na one koje smo do tada pecali. Oblak koji zemlja pravi uliva ribi samopouzdanje i smanjuje joj opreznost pa je time privlačnost i efikasnost našeg mamca povećana.
Setimo se samo primera kada na moru, u plićaku stojimo u vodi i gledamo oko svojih nogu. Dok mirno stojimo, u okolini nema ni jedne ribe. Međutim, kako malo promrdamo tabane i podignemo oblak peska, za nekoliko trenutaka će se niotkuda pojaviti jato ribica koje će znatiželjno pregledati podignut oblak u potrazi za hranom. Isto to se dešava i kada naša hranilica padne na dno ali to traje samo jedan trenutak i ukoliko u blizini nema ribe koje to mogu da primete, efekat će izostati.
Međutim, ukoliko iz hranilice počne da se otpušta oblak, sve ribe iz okoline će biti privučene time u potrazi za zalogajem, jer ih to asocira na nekog mekušca, račića ili pužića ili neku larvu koja se meškoljeći izvlači iz naslage dna i time podiže oblak. Zato je upotreba zemlje u prihrani vrlo poželjna.
Može se dodavati u prihranu u odnosu čak i do 1:5, što će značiti da smo od 1kg prihrane dobili 6 kilograma, što na velikim vodama, gde je potrebno baciti mnogo hrane da bi se privukla riba, puno znači. Primera radi, kupovina jednog kilograma skuplje, kvalitetnije, jače aromatizovane hrane i njeno mešanje sa 5 kilograma zemlje će nas izaći finansijski gotovo isto ili čak i manje nego kupovina 6 kilograma neke jeftine i nekvalitetne prihrane.
Njena sposobnost upijanja vlage direktno utiče na to da je odličan nosač arome, ukoliko se voda kojom je dovlažujemo prethodno aromatizuje. Tako će pri dodiru sa vodom ispuštati mirisni oblak koji će dodatno stimulisati ribu na uzimanje mamca. Ta sposobnost upijanja vode direktno utiče i na njenu specifičnu težinu, pa će dobrano vlažna zemlja umnogome otežati našu prihranu, što će joj omogućiti da ona sigurno stigne do dna i tek tada počne da se otvara, ukoliko nam je to cilj.
Nasuprot tome, ukoliko želimo da nam se hrana ranije otvara i da oblak počne da pravi od trenutka kada dodirne vodenu površinu, korišćenje lake zemlje je neizostavno. Može nam poslužiti čak i kao „spasitelj“ hrane koju smo prekvasili. Postepenim dodavanjem lake zemlje u prekvašenu hranu zemlja preuzima vlagu iz prihrane i dobrim doziranjem uz ravnomerno mešanje možemo ne samo da spasemo prihranu već da dobijemo izuzetno atraktivan i ribi neodoljiv miks.
Primena zemlje
Prvo i osnovno pravilo kod upotrebe zemlje je da se ona UVEK dodaje na kraju, u već nakvašenu i umešanu prihranu. NIKAD se suvi miks i suva zemlja ne mešaju pa naknadno kvase. Tako umešan miks rezultiraće blatnjavom masom nejednake konzistencije koju je nemoguće proterati kroz sito. Ovo se događa zato, što zemlja gotovo trenutno upija vodu koja se dodaje u miks a čestice prihrane znatno sporije. Zato kada želimo da koristimo zemlju, suvi miks prihrane najpre kvasimo jednom pa ostavljamo da odstoji.
Nakon toga, posle nekih 10-15 minuta (u zavisnosti od vrste i osobine prihrane) kvasimo je po drugi put i prosejavamo. Ovo drugo kvašenje treba da bude nešto intenzivnije nego što bismo to činili za idealnu vlažnost hrane. Taj višak vlage će upiti zemlja, koji tek tada dodajemo u miks. Nakon što sjedinimo ove dve mase, opet treba da sačekamo određeno vreme pre upotrebe i po potrebi još malo dokvasimo. Ovaj put se to vrši isključivo uz pomoć fajtalice.
Drugi način mešanja zemlje sa prihranom je da se prihrana i zemlja odvojeno kvase i mešaju na idealnu vlažnost i tek nakon toka sjedine. Ovo je bezbedniji način, jer možemo da utičemo i na vlažnost i jačinu miksa. Koji god pristup da koristimo, neophodno je da zemlju uvek pre kvašenja ili dodavanja miksu provučemo kroz sito.
Gica mix – teška crna zemlja Gica mix – teška svetla zemlja
Praškasta prihrana je znatno poroznija i u sebi sadrži znatno više vazduha nego zemlja. Što je zemlja vlažnija, to je manje vazduha u njoj. Kada znamo ove podatke, onda možemo sa količinom zemlje koju dodajemo u prihranu da regulišemo trenutak i brzinu otvaranja prihrane. To možemo da regulišemo i jačinom stiskanja hrane u hranilicu.
Primera radi, u bržim vodenim tokovima, ne želimo da nam vodena struja velikom brzinom odnese hranu i partikle sa mesta na kojem pecamo, već želimo da se ribi privlačna hrana zadrži što duže u blizini našeg mamca.
U takvim uslovima ćemo koristiti vlažniju zemlju i nešto jače ćemo stiskati miks u hranilicu. Ukoliko u miks dodajemo i žive crve, koji svojim mrdanjem brzo razbijaju hranu kojom su stisnuti, trebali bismo još malo jače da utiskujemo hranu u hranilicu. Sa neaktivnim partiklama u prihrani, nema potrebe za pojačanim stiskanjem hrane.
U praksi se može desiti da nam je prihrana nešto svetlije boje nego što uslovi na vodi to diktiraju, pa nam i u tim slučajevima zemlja može pomoći. Izrazito svetla hrana na dnu može izazvati kontraefekat i umesto da privuče ribu, uliće joj nepoverenje i oterati je sa hranilišta.
Sensas laka zemlja Sensas teška zemlja
Dodavanjem tamne zemlje ćemo boju prihrane približiti boji dna pa će i ribe manje oprezno da priđu hranilištu. Još ako tome dodamo i efekat mirisnog oblaka koji aromatizovana zemlja pravi, efikasnost se geometrijski povećava.
Postoje i posebni uslovi kada prihranu moramo da zamenimo čistom zemljom. To su najčešće slučajevi na takmičenjima ili kada pecamo između mnogo fideraša na malom prostoru i kada se u vodu baca velika količina prihrane. U takvim uslovima se riba brzo zasiti i postane opreznija i probirljivija.
Jedini način da je tada privolimo da uzme baš naš mamac jeste da je on praćen mirisnim oblakom neutralne boje (boje dna) u kojem je jedini zalogaj naš pinki ili crvić.