Takmičarske tajne – I deo

Autor: Döme Gábor

Cilj ovog serijala je da sa vama podelim tajne majstora koje najčešće nikad ne izlaze u javnost, o kojima niko ne priča. Zašto ovakve stvari ostaju u tajnosti? Jer niko ne želi da učini javnim takve stvari ili sitnice, koje na kraju vode sigurnom uspehu a zbog kojih je morao dane, nedelje, pa i mesece da provede na obali. Po pravilu, ovde se ne radi o stvarima koje menjaju svet, nego sitnicama koje se mogu činiti čak beznačajnim ali ne treba zaboraviti da i iz česme koja kaplje možemo da napunimo čašu!

_{… i odlični rezultati čine za mene Mrtvu Tisu u Tisakečkeu nezaboravnom}

Šta meni znači takmičenje?

Pre nego što pređem na detalje, voleo bih da kažem nekoliko stvari zbog kojih volim da se takmičim. U toku takmičenja, pecaroš je u stanju pojačane uzbuđenosti. Ima onih koje ovakva situacija blokira, sprečava da donosu brze i efikasne odluke, a s druge strane imamo i one, koji bolje funkcionišu pod ovom vrstom pritiska. U takvim situacijama mozak kod ovih potonjih radi poput superkompjutera koji konstantno traži rešenja u cilju postizanja što boljih rezultata. Ja spadam u tu drugu grupu. U napetoj situaciji u stanju sam da u nekoliko sati isprobam više stvari nego što bih pokušao u normalnim okolnostima u toku cele nedelje.

U toku takmičenja nema vremena za zabušavanje i odmor. Problemi koje rešavamo u toku takmičenja, iskustva koja steknemo takmičući se, višestruko mogu uticati na rezultate koje potom ostvarujemo u toku slobodnog ribolova i podstiču nas da isprobamo nove tehnike i nove proizvode. U toku jednog-dva takmičenja možemo steći veliko iskustvo koje, moramo priznati, ima visoku cenu! Ali, nešto za nešto! Na kraju krajeva, izuzetno je dobar osećaj kad na takmičenju pobedim, kada se mnogi o meni pohvalno izjašnjavaju i čestitaju mi. Ali kome to ne bi prijalo?

_{1. u sektoru na II Lantos Mix Feeder Kupu održanom u maju}

Odlični rezultati i lepe uspomene

Ovaj tekst i film upravo svedoče o odličnim rezultatima koje smo postigli na II Lantos Mix Feeder kupu koji je održan na Mrtvoj Tisi u Tisakečki. Šipoš Gabor je bio osmi, Šiša Jožef peti, dok je moja malenkost takmičenje završila na trećem mestu. Niko od nas nije pobedio ali je malo nedostajalo. Da ne bude da se pravdam, ali bio sam treći tako što sam imao isti broj bodova kao i prvoplasirani Novak Janoš i drugoplasirani Erdei Atila, a o pobedniku je odlučivala težina ulovljene ribe. U prvom krugu bio sam “tek” drugi, pri čemu sam bio najbolji u svom sektoru, da bi se kasnije ispostavilo da je Vig Jožef upecao šarana od 8.2 kilograma. Ovo je za mene bilo previše… Ali upravo zbog ovakvih stvari je takmičarski ribolov uzbudljiv i zanimljiv.

_{Klupski kolega, Šiša Jožef je takođe postigao odličan rezultat}

_{Drugog dana je Šipoš Gabor uhvatio najviše ribe (19.560 g) i pobedio u sektoru}

Prepoznavanje situacije je pola uspeha!

To što sam sa drugovima iz tima dobro ocenio situaciju bilo je od odlučujućeg značaja za ostvarivanje dobrog rezultata. Uočili smo da se riba nalazi u srednjem sloju vode i uspešno smo je lovili. Napomenuo bih da su to i ostali (koji su se takođe dobro pokazali) primetili, samo od njih najverovatnije nećete saznati kako se ova metoda (lov ribe u srednjij vodi) primenjuje.

_{Uz primenu par sitnica značajno možemo da skratimo vreme čakanja na udarac}

Detaljan prikaz lica mesta

Da ne bismo nešto preskočili, idemo korak po korak. Da bih sve ovo detaljno objasnio, moram da se vratim na mesto takmičenja, u Tisakečke, na obalu Mrtve Tise, gde se godinama održavaju značajna takmičenja. Sasvim precizno, na lokaciju II sektora. Inače, ovde su pecali predstavnici gotovo svih vrsta ribolova, u želji da uporede svoje znanje na značajnim takmičenjima. Ja sam prvi put pecao prošle godine u Tisakečki na Državnom Feeder Prvenstvu, kada sam osvojio prestižno treće mesto. U svakom rukavcu nalazi se zapanjujuća količina bele ribe. Tipična vrsta je deverika, čija težina se kreće od pola kilograma do kilogram, ali nisu retki ni znatno veći primerci. Osim toga, u velikom broju je prisutna i babuška, krupatica i kesega. Štaviše, ljudi koji održavaju i paze na ove vode, na čelu sa g. direktorom Štiner Ferencom, mogu se pohvaliti značajnom količinom šarana, amura, čak i soma, štuke i smuđa. I pored velike populacije bele ribe pecanje ovde je nalik na rapsodiju. Desi se da čovek gde god da zabaci upeca nešto, a opet, može vam se desiti da nemate ni trzaj. Znači da stvar nije toliko jednostavna koliko se na prvi pogled čini. Okruženje je takvo, da vas tera na razmišljanje koje postaje još dinamičnije u toku takmičenja. Pecanje ovde nikako ne može biti šablonsko. Više informacija o lokalitetu možete pronaći na adresi https://tkkshe.ewk.hu/

_{Meka pecaroša sa kojom nas je upoznao lično predsednik ribolovačkog udruženja Štiner Ferenc}

_{Petar je bio zauzet nalaženjem pozicije za izradu najboljih fotografija a u pozadini se može videti da i u toku nedelje ima mnogo pecaroša. Ovo ukazuje na činjenicu da se radi o popularnom i omiljenom lokalitetu koje posećuju i pecaroši sa dnevnim dozvolama}

Priprema pribora

Za pecanje sam koristio Spro Royal Sensitive Feeder 330M i 360MH sa vrhovima od 0.5 i 1 Oz. Štapovi su bili opremljeni naslednicima Spro Blu Arc mašinice, Gold Arc-om, Grand Arc-om i Royalty FDX-om. Za prihranjivanje sam koristio pravu “haubicu”, Nevis Raptor Extra Heavy fider.

_{Sa 3 kom. Spro Royal Sensitive feedera sam krenuo „protiv riba”}

_{Klizni sistem koji odgovara takmičarskom pravilniku}

_{Iz bakarne virble izvadio sam deo koji mi je poslužio za privezivanje hranilice}

Ostao sam dužan još da prikažem sistem koja se nalazi na kraju štapa. Treći deo moje serije tekstova “Moja feeder oprema za dobar ulov” završila se ovako: ”U sledećem delu prikazaću slične detalje koje sam upotrebljavao na svojim najuspešnijim takmičenjima a koji se tiču samog sistema (i koji odgovara međunarodnim propisima)”. Pa, da vidimo kako to izgleda. Važno je znati da je prema međunarodnim propisima dozvoljena samo takav sistem, gde je hranilica celom dužinom najlona klizna, sa predvezom minimalne dužine od 50cm. Mnogi se sa razlogom pitaju kakav mora biti sistem na kojem se dugi predvez u toku pecanja ne mrsi. Mnogo je jednostavnije nego što mislite i upravo je zato tako delotvoran. Nakon što pogledate sliku (i film) koji prikazuje montiranje sistema, njegova primena i montaža biće dečja igra.

_{Na kraju svakog štapa nalazila se Haldorado Special Round hranilica. Hranilice se po veličini razlikuju, međutim olovno otežanje je kod svake 10g}

_{Najlon predveza je debljine 0.14, udica takođe 14-ca, ali sam koristio tri različite dužine predveza: 50, 75 i 125 cm}

Korišćena prihrana

U toku treninga smo isprobali više vrsta prihrana, da bismo na kraju poverenje ukazali sledećoj kombinaciji:
2,5 kg Haldorado Velika Deverika
0,5 kg Sensas Etang
50 ml Haldorado Aroma Tuning Velika Deverika
* Na takmičenju, količina materijala za prihranu ne može biti veća od 12 litara!

Tamnom dnu jezera pristaje i tamna mešavina... — _{Tamnom dnu jezera pristaje i tamna mešavina…}

... koja sa dodatkom Sensas Etanga rezultira mnoštvom mrvica koje lebde — _{… koja sa dodatkom Sensas Etanga rezultira mnoštvom mrvica koje lebde}

_{Ovako treba da se otvara dobro umešana hrana koja je efikasna i u srednjim slojevima vode}

_{Od ukupne količine umešane hrane, prilikom inicijalnog hranjenja izbacujem otprilike polovinu}

_{Hranilicu na svakom sistemu (kao i onu za inicijalno hranjenje, na slici najbližu) sam odmerio na istu daljinu još na obali….}

...nakon čega sam najlon zakačio za lajn klips... — _{… nakon čega sam najlon zakačio za lajn klips…}

Živi mamac (dozvoljena količina na takmičenju je 2,5 litre, od čega 0.5 otpada na larve komarca)
0,5 litara larvi komarca pomešao sam ih sa 4-5 kilograma rastresite zemlje
0,5 litara crvića
0,5 litara pinkija
1 litar kastera

_{Uspešan lov deverike je nazamisliv bez larve komarca}

_{Stavio sam ih u rastresitu/laku zemlju a sve to u jednu platnenu torbu za mešanje hrane, jer tako ne mogu da se osuše}

_{Ponuda živih mamaca je kompletna sa crvićima, pinkijima i kasterima. Kasteri se preporučuju posebno na mestima gde očekujemo krupnu deveriku}

_{Hranljiva mešavina namenjena za hranilicu obogaćena larvom komarca}

Mamci

Neizostavan detalj za uspešan lov deverike je larva komarca. Međutim, uopšte nije svejedno da li ćemo ih ribama ponuditi na samom dnu, iznad dna, na srednjoj dubini ili eventualno blizu površine! Od čega to zavisi? Od temperature vode, sadržaja kiseonika na dnu i od vremeskih uslova. Ukoliko je površina vode mirna kao ogledalo, jedva da ima talasa, dok sunce snažno sija, mogu nastati velike razlike u temperaturi vode na njenim različitim nivoima.

Ovo se odnosi čak i na plitka jezera (ne dublja od 2 metra). U takvim slučajevima, bez obzira na to koliko je ukusan mamac, ako ga ne ponudimo na odgovarajućoj dubini, može nam se desiti da uopšte nemamo trzaj. Nije slučajno da većina “prosečnih ribolovaca” bira da na vodu u letnjim mesecima izlazi u ranu zoru, kasno popodne ili noću jer jedino tad je moguće nešto upecati sa mamcem koji se nalazi na dnu. “Preko dana riba ne jede, nema smisla tad pecati…!”, kažu oni. Jede ona, itekako, samo ne tamo gde je vi tražite! Oni koji pecaju na dnu obično ne koriste predvez od 50, 75 ili 125 cm (ili čak i duži), ali ponekad se isplati!

Malo je potrebno da se tačno u sekundu može reći... — _{Malo je potrebno da se tačno u sekundu može reći…}

Ko se ipak odluči za ovaj pristup, brzo će se suočiti sa sledećim problemom: koji mamac i kako ga učiniti plutajućim da bi ribolov bio uspešan? Postoje specijalni mali tzv. „pufiji“(i sami u ponudi imamo više vrsta šaranskih pufija i različitih grupa plutajućih mamaca). Najbolji je trenutno Micro Technopufi, koji je dovoljno mali, ima dosta veliki podižući kapacitet, ali na žalost, njegova upotreba je zabranjena na međunarodnim takmičenjima, jer mu sastav nije potpuno prirodan. Na ovakvim takmičenjima dozvoljeni su samo potpuno prirodni, biljni ili životinjski mamci. Glavni aspekti kod ovakvog ribolova su prikladna veličina i podižuća snaga. Za ovu svrhu je najbolje ekspandirano (naduvano) proso, koje će za kratko vreme smekšati i potonuti.

_{Dobro poznati plutajući mamci od kojih neki nisu dozvoljeni na takmičenjima}

Posle duge potrage, uspeo sam da pronađem mamac koji je u stanju da udicu sa mamcima na njoj učini plutajućim, a koji odgovara i međunarodnim propisima. To nije ništa drugo do posebno tretiran crvić, koji time postaje plutajući. On može i satima da pluta, iako ova njegova osobina nije bitna za brzo i dinamično pecanje. Stoprocentno se sastoji od prirodnih materija i ispunjava sva naša očekivanja. Da na početku raščistimo, nismo mi izmislili toplu vodu. Upućeniji ribolovci su se već sretali sa sličnim proizvodima. Ovo je (kako su se već dosad mogli navići obožavaoci Haldorado proizvoda) jedan unapređen, u svakom pogledu do savršenstva doveden mamac, koji vam je na raspolaganju u nekoliko različitih ukusa.

_{Izgledaju kao da su živi, ali nisu! Ovako izgledaju plutajući crvići}

_{Prave se u 4 različita ukusa i u Evropi važe za jedinstvenu porodicu mamaca}

Uz 3 larve komarca pored sebe... — _{Uz 3 larve komarca pored sebe…}

Ako ovo stavimo na udicu, uz 2-3 larve, crvića ili malu glistu, možemo biti sigurni da će nam se ulica nalaziti na željenoj dubini onoliko vremena koliko je to potrebno i ne moramo da brinemo da li nam je mamac potonuo ili ne?! Ovaj novi proizvod nalazi se u ponudi Haldorada za 2013. godinu.

U gornjim slojevima vode najčešće su bile krupatice i karaši... — _{U gornjim slojevima vode najčešće su bile krupatice i karaši…}

...dok su na dnu i srednjim slojevima gospodarile deverike! — _{…dok su na dnu i srednjim slojevima gospodarile deverike!}

Tehnike ribolova

Nakon inicijalnog hranjenja, koje se sastojalo od polovine ukupno pripremljene mešavine (otprilike 8-10 kugli), u početku sam tražio ribu na dnu, pa postepeno sve bliže površini. Jako je zanimljivo da je mamac ponuđen u prvih 5 minuta pecanja ostao netaknut! Nakon toga je mamac izdignut 50 cm i na svaka dva minuta imao sam udarac. Ipak, pomislio sam da bih trebao da pokušam u još višim slojevima, pa sam upotrebio najduži predvez od 125 cm. Za dva minuta u čuvarci se našla još jedna riba. Iako ne baš uvek ovako brzo, riba je u svakom zabačaju pokazivala interesovanje za mamac. Bilo je iznenađujuće što se u vodi dubine oko 180 cm riba hrani na svega 60 cm ispod površine. Ali ako su već bile na toj dubini, zašto ne bi jele?! Tome treba dodati da je hrana koja se nalazila u hranilici uz mrvice hrane koje su dolazile sa dna održavale takvo stanje i držale ribu na toj dubini.

_{Mesto gde pada prva hranilica sa inicijalnom primamom predstavlja mesto na kojem će se pecati}

Kako je vreme prolazilo i kako je sve više ukusnih zalogaja dospevalo na dno... — _{Kako je vreme prolazilo i kako je sve više ukusnih zalogaja dospevalo na dno…}

...tako se moglo računati da će tamo biti i riba koju sam pokušavao da ulovim — _{…tako se moglo računati da će tamo biti i riba koju sam pokušavao da ulovim}

Nedvosmisleno sam iskusio da se sa promenom vremenskih uslova, sa pojačanom oblačnošću i pojačanim vetrom menja i strujanje vode a ujedno se sa tim i riba seli u dublje slojeve vode. Tako sam sa tri različite dužine predveza, menjajući ih, uvek uspevao negde da pronađem ribu. Kako je ribolov odmicao tako je sve više hranljivih čestica stizalo na dno na maloj površini (zahvaljujući zakačenom lajn klipu), tako sam mogao da računam da će se tamo pojaviti krupniji komadi koje vredi pokušati prevariti. Tako se i desilo. Trzaji na dnu su bili ređi ali se tu nalazila krupnija riba – deverika i šaran. Kad na dnu više nije bilo ribe počinjao sam sve ispočetka. Sa plutajućim mamcem i sa predvezima različite dužine ribolovac nije prinuđen da peca samo na dnu. Mogućnosti su mnogobrojne i imamo manje praznog hoda, kada navodno riba ne jede.

Verujte mi, riba uvek jede, ako joj se na odgovarajućoj dubini ponudi odgovarajući mamac!

_{Još jedno slikanje pa vraćanje u vodu}

Evo i celog videa: